Мира Адања Полак - Ексклузивно: Аматриче, најлепши градић Италије

А онда се догодио катастрофалан незапамћен земљотрес. Била су два потреса. Слике су обишле свет, а данас је овај градић затворен и пуст, тешко се може ући у њега. Да ли камера уопште може да приближи страхоту коју сам видела, пита се ауторка Мира Адања-Полак која се нашла на лицу места.

"Можете да вирите у куће које су некада били домови неких људи којих више нема. Стручњаци обилазе терен, а овај некада прелеп градић је збрисан са лица места. Такве рушевине и разарање тешко да су се могла често виђати након земљотреса. Слике уживо су знатно страшније него оне на телевизији".

После неколико месеци од страшног догађаја који се догодио у августу 2016, Мира Адања-Полак имала је прилику да са стручњацима Унипола обиђе Аматриче, данас затворени град, и да сретне неке људе који верују у опоравак ове регије. Стручњаци Унипола, који су осигурали неколико породица и једну болницу, отишли су до тих људи да исплате штету и помогну им да се врате пређашњим занимањима.

"Ту, у разрушеном делу некадашње фабрике, екипи износе најчувенију пасту матриџана названу по овом месту, сачињену од сира пекорина са ових простора, парадајза који је обасјавало сунце, бибера и љутих папричица, све из ове регије. Ручком, ту на месту страдања, хоће да кажу да ће покушати све из почетка", каже ауторка.

Ова регија, позната по саврешеној храни и здравим производима из околних брда, одједном се нашла у епицентру разорног земљотреса, иако се читава регија налази у зони 1 опасности у овом делу Италије, а таквих регија има четири.

У разговору са полицијом која чува разрушене домове да се оно што је преостало не украде, и са инжењерима, који још увек испитују терен покушавајући да га санирају, и након посете болници, која покушава да се опорави наплатом осигурања, схватамо да се са природом не треба шалити.

Поставља се питање да ли ће се овај градић икада опоравити будући да су сви његови житељи сада по шаторима и хотелима на мору. Ови људи никада нису ни имали намеру да се спусте до обале јер су били задовољни и срећни у свом чаробном амбијенту малог градића који је нестао за трен.