Вавилон

Шта је била намера Нобеловог комитета када је Бобу Дилану доделио награду, да ли да награди несумњиву Диланову субверзивност, или је надвладала идеја да се парадигма епохе променила и да је улога Нобелове награде да пронађе начин како да поново привуче публику књижевности.

У том светлу, код нас се отишло и за корак даље; захваљујући агилности и упорности професора Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Драгана Бошковића, објављен је Зборник о рокенролу посвећен четрдесетој годишњици панка и рока. На недавно одржаном Филмском фестивалу Слободна зона, приказан је филм чилеанског редитеља, трајно настањеног у Паризу, Алехандра Ходоровског, Бескрајна поезија. Мање је познато да је овај редитељ, писац, филозоф, психотерапеут, стручњак за тарот и стрип-сценариста, има и две преведене и објављене књиге и код нас, књигу ишчашених психотерапија, Мистични кабаре, из 2008. у Соларису и роман, Где птица пева најлепше, који је ове године објавила ИК Арете готово истовремено када смо били у прилици да гледамо и филм.

Изашао је и нови број часописа Градац чији је тематски број овога пута посвећен Мирославу Крлежи. Број је приредио Влахо Богишић, дугогодишњи истраживач Крлежиног дела, аутор докторске дисертације, Мирослав Крлежа у српској књижевности, Проблем књижевности као идентитета у српској и хрватској култури XX стољећа. Богишић је замислио да кроз 100 Крлежиних година хронолошки прикаже и читав 20. век. Уз приложена писма, читаоци ће имати прилике да размишљају о његовом често преиспитиваном идентитету који је најбоље описао сам Мирлослав Крлежа: "За Хрвате сам од почетка био Србин и унитарист. За Србе франковац и усташа, а за усташе опасан марксист и комунист, за неке марксисте салонски комунист, за клерикалце и вјернике антикрист кога би требало принити на срамни ступ...". Бојан Савић Остојић, уредник часописа "Агон" говори за Вавилон о француском дадаисти Жаку Ригоу и црногорском песнику Радовану Зоговићу којима је посвећен тридесет пети број Агона. Број отвара рубрика Историја и у њој темат посвећен Жаку Ригоу. Уз избор из текстова Агон доноси и лично сведочење Ригоовог пријатеља Пјера Дрије Ла Рошела, објављено у његовој књизи Le Feu Follet. Рубрика Документи је посвећена црногорском и југословенском писцу Радовану Зоговићу (1907-1986).

Социолингвисткиња, Јелена Филиповић, са катедре за иберијске студије, за гледаоце је прочитала нову књигу Росе Монтеро, познате код нас по роману Канибалова кћи. Роман "Прича о проводном краљу", објавила је издавачка кућа Штрик основана крајем 2013. године из Агенције за лектуру и превођење Штрикла од које није преузела само талентоване књижевне преводиоце и лекторе већ и део имена. Штрик - конопац за ширење веша - традиционално је везан за жену и њен рад у кући, а главна уредница, Љубица Пупезин, и Марија Обадовић, преводилац, су га, како саме кажу, пренеле у сферу јавног и уместо веша почеле да шире добру књижевност.

"Дисова награда" за 2016. додељена је данас песнику Томиславу Маринковићу, саопштила је Градска библиотека "Владислав Петковић Дис". Жири је констатовао да је Томислав Маринковић својим песничким делом, у последњих десетак година, избио у сами врх српске савремене лирике. "Певајући о разноврсним искуствима и искушењима данашњег човека, са аутентичном емоционалном дистанцом, Томислав Маринковић је у сталном дијалогу са природом створио узбудљиво и утицајно песничко дело, потребно овом времену и људима", наведено је у образложењу (...). Пишући из усамљеничког, али врло отвореног интелектуалног простора, песник Томислав Маринковић изабрао је утишано виђење света, а у одређеним моментима свог песништва, исписујући "обичан живот", долазио у тајанствен, наслутљив дослух са мотивима и темама Дисове лирике", нагласио је жири. О његовој новообјављеној збирци песама, Једноставан живот, за Вавилон је говорио књижевни критичар, Петар Арбутина.
У прилогу који затвара емисију, гледаоци ће се упознати са једном необичном, приватном библиотеком коју је основао и јавности понудио, Виктор Лазић, на основу породичне библиотеке зачете још давне 1182. године. Удружење грађана, Адлигат стоји иза овог пројекта, а његов назив потиче од стручног библиотечког термина који означава више разноликих књига повезаних у једне корице. Уз библиотеку је основан и Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Планирано је отварање Музеја Новосадске рације у Новом Саду, као и отварање читаонице током следеће године. Тренутно библиотека поседује више од милион библиографских јединица, од чега више хиљада раритета.

Уредник: Јасмина Врбавац
Режија: Марко Шотра