Живот и стандарди: Мој Призрен

После прогонства његових родитеља који су 1999. године били у животној опасности породична кућа Радивојевића је узурпирана а имовина опљачкана. Као успешан физиотерапеут у Лугану Славиша Радивојевић успео је да скрене пажњу швајцарске јавности на лошу безбедносну ситуацију па је своје родитеље тада одвео у Швајцарску.

Током година повремено је обилазио кућу да би прошле године после мукотрпне борбе успео да докаже да је власник куће и да узурпатора исели. За кратко време обновио је и проширио кућу у центру града која просторно заузима петсто квадрата. У ној планира да у наредним годинама настави са радом па је у том циљу успоставио контакте са локалним албанским физиотерапеутима.

Уз подршку породице успео је и да обнови кућу у Средској. Све са намером да мотивише и друге повратнике да се врате у Призрен и околна села. На имању Радивојевића у Средској налази се мала породична црква из 1530. године коју је од пропадања заштитио потпуно новим кровом и бетонским стубовима не изменивши њен првобитни изглед.

На сеоској слави у цркви Успења Пресвете Богородице сваке године окупљају се мештани Средачке жупе из свих крајева земље.

Тог дана у цркви се традиционално окупља народ православне и муслиманске вероисповести.

Наредне године домаћин сеоске славе биће породица Радивојевић, која је за обнову тог храма донирала 5.000 евра.

Судија апелационог суда у Београду Нада Хаџи-Перић подржала је брата Славишу у његовој одлуци да се врати породичним коренима у граду цара Душана. Отуда и наслов збирке њених песама носи наслов "Враћам се" јер неправедан одлазак из Призрена никада нико не може да прихвати.

Поред породице Радивојевић у емисији говори свештенство СПЦ и мештани Средске.

Аутор емисије Светлана Вукмировић
Сниматељ Душан Живковић
Тонски сниматељ Дејан Пековић
Монтажа Тијана Тодоровић