Читање позоришта: Женски принцип

У средишту свих представа о којима ће бити речи у овој епизоди су жене. То је њихов најмањи заједнички именитељ. Све једно да ли је реч о борби за еманципацију и слободу, о борби за власт у блату политичких интрига или о контроверзном односу уметника и власти, у позадини свега стоје одређене друштвене околности, економски и политички интереси.

Нова представа Југословенског драмског позоришта има необично дуг наслов: "Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или стубови друштава". Овај комад аустријске нобеловке Елфриде Јелинек бритка је критика начела и лимита феминизма, родне равноправности, митологема о еманципацији и самоостварењу, уопште: могућности досезања апсолутне слободе и самосталности. Списатељка идеју о еманципацији жене ставља у различите контексте савременог доба акрибично експлицирајући тезу да еманципација жене (или појединца) од патријархалних оквира, односно машинерије система која дроби и меље све пред собом није могућа.

Описујући бројна искушења и муке с којима се суочава жена на власти, настојећи да ту власт васпостави и одржи, али и да сачува сопствену душу и достојанство, Фридрих Шилер је у трагедији "Марија Стјуарт" заправо исписао интимну драму две жене, шкотске краљице Марије Стјуарт и њене рођаке, енглеске краљице Елизабете. Та лична, посве људска драма о две женске судбине, смештена у окрутни и превртљиви свет мушкараца, грађу црпи из комплексних и противуречних политичких, друштвених и религиозних односа тјудоровске Енглеске, али с нагласком на општељудском и поетском, а мање на повесном и фактографском. У представи Народног позоришта у Београду приказан је сукоб два женска, али и два политичка принципа.

Неразмрсив однос између уметника и власти, ма каква та власт била, вршњак је цивилизације какву познајемо. Мало је за тај однос рећи да је запретен, несазнатљив и конроверзан. Али, шта се догађа ако се врхунска уметност испостави као апотеоза и пропаганда идеологије какав је био фажизам!? У средишту представе „Лени", Битеф театра, је контроверзна немачка редитељка Лени Рифенштал, "свештеница лепоте и зла". Да ли су њени филмови врхунац естетике или дно морала и етике, да ли је реч о врхунској уметности или голој пропаганди.

У данашње време таблоидне стварности јарких, дречавих боја, у друштву спектакла и посуновраћених вредности, није тешко „Лолиту" Владимира Набокова свести на јефтину, сензационалистичку причу о скандалозној еротској вези девојчице и средовечног мушкарца. Управо та замка је избегнута у представи која се приказује у Театру Мадленијанум, а која проблематузује тему дечије сексуалности која се потискује у савременом друштву.

У емисији говоре: Наташа Тапушковић, Снежана Тришић, Тања Мандић Ригонат, Сена Ђоровић, Нада Шаргин и Јована Томић.

Аутор и уредник: Слободан Савић