Читање позоришта: Другом страном, жив или мртав

Овај провокативни поднаслов може одмах да асоцира на хамлетовско "Бити или не бити", дакле на егзистенцијалну тескобу и недоумицу, али и на концепцијску поставку: да ли смо за ангажовано, живо позориште или за мртво? Избором представа "Дезире" пружа јасан одговор. У организацији позоришта "Костолањи Деже", а под идејним покровитељством његовог оснивача и директора, редитеља Андраша Урбана, у Суботици је приказано дванаест представа из шест земаља: Француске, Белгије, Мађарске, Словеније, Хрватске и Македоније.

"Дезире" се, по много чему, разликује од позоришних фестивала у Србији, а највише по остварењима која има на репертоару. Најпре, реч је о представама које се не приказују, као на покретној траци, по фестивалима диљем Србије.

Овај фестивал је далеко и од сваког мејн стрима, као што су и представе приказане на њему далеко од сваког главног тока не само у земљама одакле долазе, него на европској репертоарској и фестивалској позоришној сцени уопште. Карактерише их отвореност форме, провокативност, експеримент и истраживање граничних могућности сценског израза, друкчији естетски и по-етички проседе, ангажован друштвени дискурс и субверзивност, подједнако у односу на горућа друштвена, социјална и политичка питања.

Политичност савременог позоришта подразумева, пре свега, политичност позоришног језика и израза, поетике и естетике. Управо такве представе окупља фестивал "Дезире". Свака понаособ представља радикалан отклон од такозваног грађанског, репертоарског позоришта.

На крају ове епизоде следи критички осврт на позоришну 2014. годину.

Аутор и уредник: Слободан Савић