Читање позоришта: Нушићева дијагноза

Тематски, стилски и жанровски различите представе, подједнако различите по својој поетици и сценској естетици, позоришним постигнућима и уметничким достигнућима, предмет су интересовања и анализе у овој епизоди серијала "Читање позоришта". Настале углавном по текстовима класика, већина ових представа, свака на свој начин, потврђују актуелност, подједнако као и ванвременост класичних драмских предложака, али и опирање јасном, драмски и позоришно артикулисаном сценском упризорењу.

Представа "Доктор Нушић", редитеља Кокана Младеновића, у копродукцији Народног позоришта Сомбор и Крушевачког позоришта, светли је пример друштвено одговорног позоришта, критички освешћеног и бескомпромисног, стилски избрушеног, редитељски промишљеног, глумачки сувереног и упечатљивог, модерне, референтне поетике и естетике. Како је оно што је у Нушићево време била тек једна, спорадична аномалија данас постала свеопшта друштвена пракса у доба компромискуитета, лажи и подвала?

Иако актуелна позоришна сезона свеопште беспарице и суноврата, тематских и естетских лутања и ћорсокака још увек није завршена, нема никакве сумње да је ово бити једна од ретких представа по којој ћемо памтити позоришну 2013/2014. годину.

У овој епизоди биће речи и о представама "Рођендан господина Нушића" по најновијем тексту Душана Ковачевића (Звездара театар), "Код вечите славине" (Народно позориште у Београду), "Леда" (НП "Тоша Јовановић" Зрењанин) и "Мизери" (Атеље 212).

Аутор и уредник: Слободан Савић