Квадратура круга

Криво брдо код Осечине, једно је од ретких села у Србији у коме су опстали слога, солидарност, заједништво и моба.

Аутор Квадратуре круга, Бранко Станковић затекао се са својом екипом у Кривом брду, у време вршидбе жита, на којој су се окупили готово сви старији становници овог села.

Тај посао увек тражи много руку, пошто се у Кривом брду жито још врше вршалицом, јер комбајн, због конфигурације терена не може да дође у ово село. Моба окупља људе и на другим пословима у овом селу које живи искључиво од земље. Криво брдо није само по томе несвакидашње село у Србији.

Од 67 становника у Кривом брду 37 су деца школског и предшколског узраста, што је заиста реткост у селима Србије у којима углавном живе старачка домаћинства и која полако изумиру. Село Криво брдо јесте криво и брдовито, али су зато његови становници прави људи.

Друга прича у новом издању Квадратуре круга стиже са Голије, планине на којој још има места на које људска нога није крочила. У селима Голије опстало је око 6.000 људи, а неки од њих живе на надморској висини од 1.300 метара, где много тога од пољопривредних култура не може да успе и да се одржи.

Шта им је Голија дала, а шта узела и остала дужна, сазнаћете у новом издању Квадратуре круга. Ономе који дође са стране Голија прија, а онај који живи ту мора да се довија за голи живот како би опстао на овој женској планини која је са свих страна окружена мушким планинама: Јавором, Златаром, Копаоником, Мучњем и Јадовником.

Голија гледа са висине те планине које је окружују. Може јој се, јер ју је УНЕСКО једину у Србији прогласио резерватом биосфере.

На целој земљиној кугли само је 400 таквих места.