Драгољуб Мићуновић, човек помирења у веку сукоба

За себе каже да је филозоф по образовању, политичар по сили живота. И тако кроз готово читав један век. Драгољуб Мићуновић рођен је пре 95. година, 14.јула 1930. године селу Мердаре код Куршумлије. „Као дечак, сањао сам свет без рата, с више правде, више једнакости. Већ као младић сам схватио да је реалност другачија од идеологија, па и тад доминантне комунистичке. Рано сам се разочарао, већ кад су ме као ђака, са седамнаест година, покупили полицајци у кожним мантилима и послали у затвор и на Голи оток. Две године најлепшег младићког доба су ми одузете, а да ми није суђено, нити знам шта је била моја грешка“, говорио је Мићуновић.

Време у коме сам живео било је турбулентно да ми је изгледало као временска непогода, невреме. Рођен сам у Kраљевини Југославији, а до Републике Србије, у којој сада живим, променило се осам држава, три уређеја, три друштвено-економска поретка, три система вредности. До пунолетства сам преживео немачко бомбардовање, окупацију и прогон, односно етничко чишћење, избеглиштво и глад, суровост окупацијског режима, антифашистички отпор и грађански рат, одушевљење слободом и разочарење новима револуционарним режимом, хапшење у гимназији, концентрациони логор Голи оток. Скоро све "тековине" грозног 20. века искусио сам до своје 18. године. Kад сам дошао на студије у Београд био сам, као јунаци у једном Маркесовом роману "стар" бар 200 година, навео је једном приликом Мићуновић

Партијску књижицу Савеза комуниста имао је годину дана, са 17 година, пре Голог отока. Наредну књижицу ће добити тек 1989, као један од оснивача Демократске странке. Између су стали професура на Филозофском факултету и наука Институту за филозофију и друштвену теорију.

Пад Берлинског зида гледао је у Немачкој, изблиза, а онда је 1989. године са групом интелектуалаца основао Демократску странку, за затим постао њен први председник.

Умео је да чува пријатељства на супротстављеним странама. Причао је како је чувеног, а пензионисаног професора Михајлом Марковићем звао да учествује у оштрим дебатама о студентским протестима 1968, а онда би отишли на вечеру. Иако су ДЕПОС и ДС размењивали оштре оптужбе, Kоштуници је рекао - немој да размењујемо ружне речи, јер ћемо опет морати да сарађујемо. Подржао га је као председничко кандидата 2000. године. Мирио је Kоштуницу и Ђинића, а за тим и Бориса Тадића и Драгана Ђиласа.

Председник Демократске странке био је у два мандата, када је поднео оставку због мимоилажења са својим учеником Ђинђићем. 1996. Године оснива Демократски центар. Међу тадашњим критикама, чуло се да је са Мићуновићем као председником ДС-а била превише академска, а са Ђинђићем премало демократска.

Са Љубомиром Тадићем био је најближи пријатељ, а Бориса Тадића зна као дете; Тадић је растао уз Мићуновића. Kао председник ДС-а, потом председник Србије, Тадић је имао одличне односе са Мићуновићем, иако му је Мићуновић замерио напуштање и оснивање своје странке непосредно пред изборе 2014.

О ћовеку помирења у времену сукоба говоре:

Вида Огњеновић, Наташа Вучковић, Милан Божић и сам проф.др. Драгољуб Мићуновић

Аутор емисије: Милица Јевтић