субота, 08.11.2025, 13:20 -> 13:44
Дисов покров плави
Ушли смо у други век од оних трагичних година Првог светског рата у коме је српски народ страдао као ниједан до тада. Егзодус, Албанска голгота, па потом боравак на Крфу, опоравак и коначно повратак у домовину и ослобођење, све су то на овом грачком острву још жива сећања на те славне и тешке дане.
Autor:
Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]
Захваљући Православном спортском друштву „Света Србија” и Удружењу грчко-српског пријатељства на Крфу, то пријатељство двају народа негује се чува организовањем заједничких манифестација у славу предака, организовањем едукативних кампова за младе, обиласком свих знаних места где је српска војска на Крфу логоровала, лечила се, али гробаља на којима су остали они којима од болести и рана није било лека.
Ове године, то поклоничко путовање имало је и један нови, важан детаљ: на острву Отони, пронађен је гроб са ћириличним натписом, на српском језику, са објашњењем да је то хумка петорице непознатих српских страдалника. Отони је острво недалеко од места, где је према подацима ратних архива, које истражује др Мирко Дрманац, Чачанин,запослен у Градској библиотеци „Вадислав Петковић Дис", потонула ладја „Италија" на којој је песник био један од путника.
Знана су и сведочанства преживелих, а сада и предања острвљана, која упућују на могућност да је, песник „Утопљених душа", један од сахрањених у порти цркве Св. Петке, на Отонију. Али и да није тако, овај комад острвске земље, симболично може бити и његов гроб - место најближе оном на коме је осванула зора његовог судњег дана, и где се упаљеном свећом и молитвом може одати пошта злосрећном поети.
Уредник: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Перић
Монтажер: Горан Дамљановић
Коментари