Хронологија једног бомбардовања

Потписивањем војнотехничког споразума у Куманову рат је окончан. До данас се не зна прецизан број жртава. Спомиње се једна, две, три па чак и четири хиљаде жртава. Војска Југославије је 1999. година објавила књигу ”Јунаци отаџбине”, где је тачно наведено када и како је ко од припадника војске и полиције страдао током НАТО бомбардовања. Скоро две трећине припадника оружаних снага страдала је у борбама са УЧК. Само једна трећина погинула је од НАТО бомби. Процењује се да су губици у људству у Трећој армији мањи од један посто.

И НАТО своди биланс рата. Повлачење војске и полиције са Косова и Метохије показује да њихови првобитни извештаји не одговарају ситуацији на терену. Од 350 тенкова који су били на територији КиМ уништено је само 13. НАТО је конференцијама за медије наводио скоро десетоструко веће цифре.

А шта се заиста на Косову и Метохији али и у Трећој армији дешавало? Како је ВЈ Југославије успела да има тако мале губитке, када је у 78 дана бомбардовања изведено више од 35.000 налета НАТО авиона? Генерал Весли Кларк, командант НАТО операције "Савезничка сила", говорио је да ће Србију за три дана бацити на колена. Таква очекивања нису била далеко од реалности јер је однос снага био 6 на према 1 у корист НАТО-а. Али изгледа да нико није рачунао на храброст и довитљивост српских војника.

А у чему се та довитљивост огледала?

Сви војни објекти били су испражњени пре почетка бомбардовања, тако да је НАТО гађајући стационарне војне објекте у ствари гађао празне зграде. Премештање људства и наоружања био је први део српске одбрамбене тактике и стратегије. Други део биле су макете. Прављене су макете тенкова, радара, ракетних система, авиона.…. Направљено је чак 800 великих макета. Макете су прављена а НАТО је само бележио поготке. Занимљиво је и да је Војска Југославије правила макете средстава које ми немамо. Било је битно, преварити непријатеља. Тако се током бомбардовања улицама Београда прошетао руски ракетни систем С 300.

Пети део серијала ”Хронологија једног бомбардовања” бави се и успесима српске против ваздушне одбране. Да су оборена два авиона – за то имамо доказе. Знамо да је на почетку бомбардовања оборен ”Невидљиви” Ф 117 и да је почетком маја погођен и Ф 16. Оба авиона пала су на територију Југославије. А шта је са осталим причама? Да ли смо још неки авион погодили? Према сведочењу једног америчког пилота погођен је и оштећен још један Ф 117. То потврђују и наши плавци. Да смо погодили и А 10, имамо доказе. Гледаоци ће имати прилику да виде аутентичне снимке делова авиона А 10 који је погођен код Ђаковице и који је слетео на аеродром у Скопљу. А шта је са причом о томе да смо погодили и најскупљи авион на свету - Б2?

Одговоре на бројна питања доноси пети део серијала ”Хронологија једног бомбардовања” који ће бити премијерно приказан у четвртак у 22 часа на РТС 1.

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари Весна Илић и Милена Милетић, директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић, монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић, графички дизајнер Небојша Тесла, потпродукција слике Никола Станкић, композитор Владимир Тошић, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Љиљана Раковић. Филм је урађен у продукцији РТС-а.

Цео серијал ”Хронологија једног бомбардовања” моћи ћете, након емитовања, да погледате на званичном youtubeканалу РТС-a "Мерила времена" где сеиначе налазе филмови аутора Слађане Зарић.