субота, 01.02.2025, 13:31 -> 09:38
Светосавље – душе вид
Година у којој принц Владислав, други син краља Стефана Првовенчаног и унук Немањин, гради Милешеву, она је у којој и свети Сава у Никеји добија сагласност за оснивање самосталне српске архиепископије.
Тако света лавра Немањића, настаје на обали Милешевке, 1219. у време када Србија, краљевина, добија и своју самосталну црквену организацију. Историчари бележе да је српску државну мисао тог доба физички створио Немања, а интелектуално – Сава.
Тај монах, члан српске владарске породице, који је одбацио и принчевску круну и двор, хеленског васпитања и словенског жара, планирао је и разрадио пут утемељења младе немањићке државе и сав свој труд усмерио ка делима богоугодним, вери Христовој, човекољубљу и просветитељству.
Сачинио је и зборник црквених и грађанских закона – Законоправило или Номоканон, које је, практично, први српски устав. Човек скромности, кроткости, добродушности, мира и дубоке пажње, путовао је и поучавао, добијао победе без битака, пленио милосрђем, успоставио византијски културни образац, у јелинско-словенском тумачењу смисла живота и света, а био изузетно поштован и на Истоку и на Западу.
Остало је забележено да су га и владари муслиманских земаља посебно ценили и скупоцено даривали – тако је, рецимо, од сараценског султана у Дамаску, добио икону Мајке Божије Тројеручице, коју ће поклонити Хиландару.
Поштовање које је стекао за живота, по смрти је прерасло у изванредан општенародни култ, а Милешева, у којој су његове мошти почивале готово 360 година, остала је верни чувар тог и таквог светосавља, које пре свега учи човечности и доброти и етичност поставља у темеље свих облика људске узајамности.
Светог Саву је народ почео да слави кроз предања, а црква службом, још у 13. веку. Постао је луча јединства, наде и просветитељства…
Помињу се школске прославе Св. Саве, почетком 18. века, међу Србима ван Србије, у неким местима у Срему, а пре свега у Сремским Карловцима, на тлу тадашње Хабзбуршке монархије, где, српски народ, у клими просвећености, а захваљујући Карловачкој митрополији и државним привилегијама, у школама о Савиндану, празнује, и ученици се моле великом српском просветитељу.
Пре него што је Србија, 1815. године, постала кнежевина, забележено је да је у Карађорђевој Великој школи у Београду, постојало звоно са изливеним Савиним ликом, али ће прослава Савиндана почети касније.
Када ће и како у Србији Свети Сава постати патрон школа и просветитеља, а Савиндан школска слава и ко су први добитници Светосавске награде, у емисији „Светосавље - душе вид״.
Уредник: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Перић
Монтажа: Горан Дамљановић
Autor:
Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]
Коментари