Заборављени српски задужбинар

Голуб Јанић и његова супруга Босиљка, оставили су српском народу готово све што су имали. А имали су много: хотел Балкан и кућу на Теразијама, имања, куће, ресторан и пекару у улицама Краља Милана и Краља Милутина и у Делиградској улици. Голуб и Босиљка нису имали потомака, тако да су највећи део своје имовине оставили српском народу. Уз зграде и плацеве, они су Српској краљевској академији оставили 3.100.000 тадашњих динара (један долар је тада вредео 30 динара) као и 20 000 динара за изградњу храма Светог Саве, као и по 5 000 динара бројним добротворним организацијама у Београду, почев од Друштва српских мајки, преко Удружења студенткиња, до Дома стараца и старица у Београду. У тестаменту Босиљке Јанић стајало је да се приходи од хотела Балкан сваке године усмеравају за изградњу једне школе и стана, тј. зграде за учитеље у гостиварском срезу, а када се задовоље потребе тог среза, да се ти приходи усмеравају за исте намене у тетовском срезу.

Голуб Јанић потиче из Маврова, из данашње Северне Македоније, из старог српског племена Мијаци. Он и његова супруга Босиљка оставили су српском народу у Македонији задужбину при Филозофском и Учитељском факултету у Скопљу, а у Маврову су подигли звоник уз цркву Светог Николе, која је, нажалост, потопљена изградњом акумулационог језера Маврово,1953. године. Вредност њихове заоставштине мери се десетинама милиона евра.

Голуб Јанић није био само добротвор и задужбинар већ и велики родољуб. Још као младић учествовао је у српским ослободилачким ратовима од 1876. до 1878. године, а био је и оснивач и доживотни председник Друштва српска браћа чији је циљ био помоћ и заштита српског народа у тадашњој Јужној Србији, од Турака, албанских качака и бугарских егзархиста. Такође је био оснивач и финансијер Централног одбора Српског комитета и оснивач и председник Удружења Старосрбијанаца, као и један од оснивача Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Милан Илић

Монтажа: Марија Баронијан Шашић