субота, 18.01.2025, 18:25 -> 12:39
Сефардска је туга преголема
Прошло је 500 година од како су се први Сефарди населили у Београд и у Србију.
Шпански краљевски пар Фердинанд Други и Изабела Прва, 31. марта 1492. године потписали су едикт којим почиње прогон Јевреја са Иберијског полуострва.Око 200.000 Сефарда, који нису хтели да приме католичанство, тада је напустило Шпанију. Напуштајући ту земљу, већина Сефарда је са собом понела кључеве својих кућа верујући да ће се једног дана вратити у своје домове.
Део Сефарда тада је отишао у суседну Португалију, део на север Африке, а највећи део њих населио се у Отоманском царству. Путеви са истока и запада довели су, пре пола миленијума, прве Сефарде у Београд и Србију. По доласку у српску престоницу, којом су тада управљали Турци, Сефарди се насељавају на Савску падину. Већ од 1565. године они се селе на Дорћол који је тада представљао трговачку чаршију Београда. Ту, уз друге етничке групе, формирају своју махалу.
Осим ладино језика, својих обичаја и многих занатских вештина, Сефарди су са собом донели и своју музику и своје песме. Све своје туге и боли, све своје радости и наде, снове и хтења, жеље и заносе, лутања и сећања, Сефарди су уткали у своје песме. Неке сефардске мелодије преузели су и други народи са ових простора, додавши само своје стихове, као што је случај са песмом "Кад ја пођох на Бембашу."
Као вешти трговци и занатлије многи београдски сефарди су стекли знатан иметак а део њих са Дорћола почиње да сели своје радње у данашњу Улицу краља Петра, а потом и на Теразије. Угледна сефардска породица Були отвара прву банку у Београду, а Бенцио Були 1907. отвара и прву робну кућу у српској престоници. У време када је отворена та робна кућа, својом застакљеном површином фасаде, представљала је праву револуцију у српском градитељству. И то није све што је породица Були прва унела и донела у Београд.
Хуго Були је донео прву фудбалску лопту у Србију 1896. године, када се вратио из Берлина где је играо за Германију. У мају те године одржана је и прва фудбалска утакмица на Дорћолу - подсећа др Чедомила Мирковић кустос Јеврејског музеја у Београду, која је била један од иницијатора за подизање споменика Хугу на Ади Циганллији.
У Кнез Михаиловој улици почетком 20. века Геца Кон отвара књижару која ће врло брзо постати најснабдевенија и најпосећенија књжара у Србији.
Први светски рат који је донео страдања и економску пропаст Србије није заобишао ни београдске Јевреје. Многи од њих учествовали су као добровољци, у Великом рату,борећи се на страни Србије, а око 150 Јевреја изгубило је живот у том рату.
У Другом светском рату десио се погром над Јеврејима у Београду и Србији. Од 12000 Јевреја, колико их је до 1941. живело у Београду, рат је преживело свега 1500.
У 19. и 20. веку део Сефарда се изјашњавао као Срби Мојсије вевере. Многи од њих оставили су великог трага у српској историји, у коју су се, између осталих уписали: Аврам Левић, Јосиф Винавер, Наталија Мунк, браћа Барух, Моша Пијаде итд.
Много више Сефарда исписивало је културни летопис Србије. Као народ књиге они су српској књижевности подарили: Оскара Давича, Станислава Винавера, Александра Тишму, Данила Киша, Давида Албахарија, Филипа Давида и Ђођа Лебовића.
Сефарди су Србији подарили и неколико значајних композитора и музичара, почев од Енрика Јосифа и Андрије Прегера, потом Рафаила и Мише Блама, који су у Београд први донели џез, до Стефана Саблића, редитеља и композитора који се бави изучавањем историје београдске сефардске музике.
И на позоришној сцени Србије и Београда Јевреји су оставили велики траг и изнедрили велика глумачка имена попут Рахеле Ферари, Предрага Ејдуса, Еугена Вербера и Јелисавете Секе Саблић.
Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажа: Марија Баронијан Шашић
Autor:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
Коментари