субота, 04.01.2025, 13:25 -> 11:37
Тара – бајка која траје
Природа није увек била оваква. Планета се мењала. Трпела ударе, па и онај разорни, од пре 66 милиона година, када је километар широка свемирска стена ударила на полуострво Јукатан и изазвала, између осталог, смањење разноликости биљних врста за 45 одсто, а са лица земље диносаурусе – збрисала.
Касније ће се смењивати векови, вулканске активности, тектонски поремећаји у доба терцијара, нестајаће, растакати се, делити и издизати земљина кора, стварајући обрисе континената које данас познајемо, а свим тим догађајима сведоче геолошке формације и фосили, али и једна врста четинара – оморика.
И то – Панчићева.
Некада давно, шуме оморике су биле широко распростањене планетом. Али, ледена доба која су наступила, уништила су готово сва њена станишта. И на читавој кугли земаљској, овај живи фосил, за опстанак се изборио само око средњег тока реке Дрине, а на Тари ју је, тачно пре 150 година, пронашао Јосиф Панчић и научној јавности доказао да се ради о потпуно другачијем четинару од до тада познатих, о леденој лепотици из доба терцијара. Он јој је дао име, а она њему светску славу.
За њу се каже да је краљица свих ендемита Европе, реликт, који међу хиљаду врста флоре Таре, заузима почасно место.
Оморика је тако постала симбол Таре, а Тара симбол природног богатства Србије. Панчић га је неуморно истраживао, говорећи да се љубав и поштовање према отаџбини исказују дубоким познавањем и проучавањем њених вредности. Он је открио 102 и описао више од 2000 биљних врста.
Захваљујући њему, тадашња Србија, тек ослобођена од петовековног ропства, укључила се у светске научне токове. У Београду је основао ботаничку башту, био врстан педагог – а својим научним радом стекао највећа признања у Србији и у свету. Умро је 1888. године, и сахрањен на врху Копаоника, наравно, у ковчегу од стабала оморике.
А она, потпуно особена, витка, дама међу четинарима, наставила је да плени лепотом… овде, на Тари, потпуно заштићена.
И сада одлично знамо, где се сместио и чека пролеће сваки становник Таре. Знамо да инстиктом гради свој животни пут према правилима средине у којој припада. Тако би и човек морао да ослушне и застане, па пажљиво осмотри ово чудо и благо које траје милионима година, које није сваком дато, па га, тим пре, с поштовањем прихвати и негује. Или барем, не дира, не квари, јер овде је све по најбољем, природном поретку устројено да траје.
Уредник: Јелена Божовић
Сниматељ: Душко Перић
Монтажер: Горан Дамљановић
Autor:
Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]
Коментари