Остали су нам само голи животи

У памћење већине становника Доње Јабланице, 4. октобар 2024, остаће трајно урезан, јер су тог дана многи људи из овог места остали без свега што су деценијама стварали.

Некима од њих куће су сравњене до темеља, изгубили су све што су имали и остали су им, буквално, само голи животи. Неки су остали и без својих најближих као Џемо Имамовић који је изгубио девет чланова породице.

„Страдали су ми брат, снаха, братић, братаница и њен супруг, сестра, зет, сестрић и његова жена, са видним болом сведочи Имамовић.

„Сваки дан је болнији и болнији. Колико год мислимо да време пролази, ране не зацељују. И дан-данас мислим да ће се вратити", са сузама у очима саопштава Џенова супруга Фуада.

Иако је прошло више од два и по месеца од катастрофалних поплава у Доњој Јабланици и селима: Злате, Мирке, Бутровица поље, Сеонцу, Трусини и Цивељу, ниједна кућа још увек није обновљена. Општинска комисија за процену штете изашла је на терен, пописала штету и на томе се све завршило.

Незадовољни спором обновом и односом државе према њима мештани Доње Јабланице су у више наврата протестовали, тражећи да им неко бар каже да ли је ово место и даље безбедно за живот. Држава ћути, струка се не оглашава, а новоизабрани начелник општине Јабланица Емир Муратовић, избегава контакт са медијима и разговор на ту тему.

Новац који је са свих страна стизао као помоћ угроженима још није легао на рачун Општине Јабланица.

Људи који су остали без својих кућа смештени су код фамилије, познаника, а неки и код непознатих људи који су им уступили своје куће и станове у Херцеговини.

Ушли смо увелико у зиму коју су становници Доње Јабланице и других страдалих села дочекали са зебњом и неизвесношћу.

„Ја овде свој живот више не видим. Не видим га зато што није сигурно. То може свако да види.

То не треба нико да ми каже" - речи су Нина Индића који је тог кобног 4. октобра изгубио брата и две куће.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монтажа: Марија Баронијан Шашић