Читај ми!

Пруга једне младости

О Јадранској железници и жељи Србије да изађе на море, почело се говорити још осамдесетих година 19. века, али су читав овај посао заустављали и онемогућавали ратови - два балканска, Први светски рат, па потом и Други, уочи кога су почели извесни радови између Ваљева и Косјерића.

 

Тек 1951. Привредни савет Владе ФНРЈ је одобрио садашњи правац пруге Београд-Бар и наредне године је почела изградња на деоницама Ресник– Ваљево и Титоград–Бар. Ускоро ће се радити и од Прибоја ка Пријепољу, али кратко, јер се већ 1958. сви радови – обустављају.

Од 1971–1976. пругу је градило око 12 500 бригадира, акцијаша, међу којима је било и 200 пионира.

Омладинске радне бригаде су оствариле 1 200 000 радних сати, а заједно са младима из Југославије, у изградњи су учествовали и акцијаши из Велике Британије, Данске, Јордана, Јемена, Канаде, Кеније, Мађарске, Норвешке, Пољске, САД-а, СССР-а, Палестине, Сирије, Финске и Француске.

У Пријепољу, 11. јула 1971, свечано је отворена Омладинска радна акција „Београд–Бар”, а не треба заборавити да је омладина иза себе већ имала искуство и важан удео у изградњи пруга широм Југославије: Брчко–Бановићи, Шамац–Сарајево, Никшић–Титоград, Кучево–Бродице… Укупно 16 краћих или дужих саобраћајница.

Пруга Београд–Бар, једна од најзначајнијих железничких пруга, и једна од најмлађих, била је понос читаве Југославије – али, пре свих, понос оних који су је пројектовали и градили.

Сматра се најтежом у Европи – дуга је 476 километара, а у тунелима јој је готово четвртина. Чак ју је и британски „Гардијан” сврстао у десет спектакуларних светских пруга, а остало је забележено да је пројектна документација за поједине деонице рађена на основу авионских снимака, јер другачије није могло.

Писак локомотиве и клопарање вагона, оживели су неми простор планинских кланаца и висова, отворили су се нови видици, а она парола „ми градимо пругу – пруга гради нас”, заиста је имала смисла и пуну потврду.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа Горан Дамљановић

 

 

 

 

Родославци

Autor:

Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње