Гастрономад

Глобализација, друштвене мреже и лакши и бржи начини комуникације допринели су популарности гастрономске критике. Данас је тешко да се замисли да неко крене на пут, а да не потражи који су добри ресторани или локални специјалитети. Гастрономска критика настала је почетком 19. века, а сматра се да је отац "гастрономског писма" Александар Балтазар Гримо де ла Рејниер. Остало је забележено да је физички недостатак обе руке претворио у предност када се ради о стварима духа, али и стомака, па му се признаје  да је био претеча и инсипиратор дендизма како у одевању, тако и у гастрономији. Гримо је вероватно знао да је суштина гастрономије у постепености откривања и хармоније чула и духа. Волео је да се са својим гостима поиграва и да их непрестано слуђује како храном, тако и са поступцима. Наклоност коју је гајио према позоришту пренео је на гастрономску сцену, тако да су јело, храна, гошћење, протокол и конверзација за столом његовим посредовањем постајали нови простори које тек треба открити. У својим делима Гримо се бави добрим јелима, гостионицама, а што је најважније гастрономском критиком у савременом значењу те речи. Гримове гастрономске лудорије имају доста заједничког са сценском организацијом. Учествовањем у рађању гастрономске сцене Гримо је изједначио љубав према позоришту и гастрономији, уводећи нове елементе у режим исхране и обедовање - уметност, ритуал, режију, театралност и хармонију.

У част свих гастрономада и гастрономских критичара који уживају у доброј храни Катарина Петровић Каја припрема пилетину пржену на енглески начин, грашак на француски начин и пиринач “конде”. Пријатно гледање!