Гастрономад

Видовдан се у Србији обележава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године. Иако нема поузданих података о Кнежевој вечери, већина историчара сагласна је да је било окупљања и договора српких великаша уочи одласка у бој. Према народном предању, Кнежева вечера одржана је на Лазаревом двору у старом граду Крушевцу, док неки историчари тврде да је била на Бабином Мосту, недалеко од Приштине, близу попришта битке. Данас је Бабин Мост једино село на путу од Приштине ка Косовској Митровици у којем живе Срби.

Нашег гастрономада Катарину Петровић Кају занимало је шта се јело и пило на српским дворовима тог времена, али и шта се служило на вечери која је претходила догађају који је обележио историју српског народа. Трпезе су биле огледало моћи средњовековних великаша. Без сумње, тадашња кухиња била је преузета из Византије, јер су у 13. веку, у време краља Милутина, уведени византијски обичаји. Како је забележено, за предјело се послуживао бели мрс, слани овчији сир, кајмак, скоруп и млади црн лук, ако га је било. Затим би често уследило јело слично данашњем бунгуру, који се припрема од пшенице и различитих врста меса. Главна јела била су резервисана за разне врсте печења - овчетину, срнетину, зечетину, као и месо од дивљег вепра. На крају гозбе, гости су били послуживани јабукама, крушкама, црним и белим грожђем. Гостима се служило и најбоље вино. Поред жупских, на Лазаревом двору пила су се и чувена далматинска вина, јер су у то време одржаване сталне и уходане трговачке везе са Дубровником. Што се тиче зачина, у то време су се користиле ароматичне траве, попут мајчине душице и босиљка.

У част предстојећег Видовдана Каја ће покушати да дочара тадашњу трпезу и припремиће нам бели мрс, гулаш од зеца на средњовековни начин и бунгур са биљем и белим луком. Пријатно гледање!