Песме бола и растанка

У Шпанији, фламенгу су подарили страст и колорит. У Мађарској су у чардаш унели нову крв и нови ритам. У Русији, балалајци су удахнули нову душу. У Војводини, у струне тамбуре уткали су своје емоције, а на југу Србије труби дали нови жар и нове звуке.

Пре 70 година настала је њихова најчувенија песма „Ђелем, ђелем”, а идуће године навршава се пола века откако је та композиција званично проглашена химном свих Рома света. Та песма говори о прогону и страдању Рома у Другом светском рату. Речи те песме настале су међу Ромима који су били заточени у концентрационим логорима Независне државе Хрватске.

Суочени са свакодневним страдањима свог народа у тим логорима, Роми су се, од зла и смрти, бранили песмом.

Роми су вековима били народ без адресе, друм им је био једини дом, а небо једини кров.

И поред тога што су без своје државе и територије и поред вековних прогона, лутања и утапања у друге народе, Роми су и после хиљаду година таквог начина живота успели да сачувају свој језик, културу, обичаје и музику која је неодвојив део њиховог живота.

Осим у музици, Роми су оставили великог трага и у другим сферама уметности, у филму, позоришту и сликарству и у тим областима подарили велика имена од Чарлија Чаплина, Пикаса па до Јула Бринера.

О вековном битисању Рома на овим просторима, кроз причу о њиховој химни и музици, говори ново издање Квадратуре круга.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић