Вујадин Бошков, од Бегеча до врха Европе и назад

Биле су у Бегечу и велике звезде српског и југословенског фудбала – и Џаја и Моца, и Дејо и Катанец, и Зоран Филиповић и Слободан Сантрач, и Пижон и Илија Петковић, и многи други. Испред Цркве светог Луке навијачи Сампдорије предвођени Синишом Михајловићем развили су транспарент на којем је писало "Адио гранде Вујадин". Тог дана сахрањен је Вујадин Бошков, најпознатији становник Бегеча, али и један од најбољих српских фудбалских тренера свих времена. Неки би рекли део велике тренерске тројке - у коју осим Бошкова - спадају још и Миљан Миљанић и Радомир Антић.

Вујадин Бошков је великом Реалу донео дуплу круну, Сампдорији једину титулу првака Италије у историји, малом Ден Хагу Куп Холандије. Сви клубови су му драги, али како је сам говорио, највише је волео Војводину. Због Војводине je зарадио епитет "техноменаџер западњачког типа", којим га је 70-их година частио Стане Доланц. Док је био директор клуба 1966. Војводина је освојила прву титулу првака Југославије, Бошков је био и идеолог Војводине, најзаслужнији што данас постоји спортски центар у Ветернику који носи његово име

Аланфордовски хумор је нешто по чему се Бошков памти, на пример реченице "Фудбал је фудбал" или "Боље изгубити 6:0 него шест пута по 1:0", али и "Ко је крив Хрватима што су луфтовали", на оној чувеној утакмици у Загребу 1999. године.

Прошло је 10 година од смрти Вујадина Бошкова. За Око магазин о њему говоре: Драган Џајић, председник Фудбалског савеза Србије, члан Репрезентације Југославије 70-их коју је водио Бошков, Зоран Филиповић, такође члан те репрезентације, касније помоћни тренер Бошкову у Сампдорији и Репрезентацији Југославије. О Војводини Вујадина Бошкова говоре: тренер Милорад Косановић, бивши играч Војводине Чедомир Сентин и др Милић Станишић, лекар клуба у време највећег успеха 1966. године, као и спортски новинар Лазо Бакмаз. О хумору Бошкова и шта као личност значи за Нови Сад, говори Димитрије Бањац (Ђорђе Чварков) из Државног посла.

Аутор емисије: Стеван Костић