Читај ми!

Српска варош у Будиму граду

Све до 30-их година прошлог века, Срби су у Будимпешти имали своју варош која се звала Табан, а коју су Мађари називали Рац варош, односно српска варош.

Та варош је почињала од обала Дунава, тачно од чувеног моста краљице Елизабете и пела се уз брдо Гелерт у Будиму и ка будимској тврђави. Због низа кафана, малих тргова, уских улица са кућама у низу и степеништа која су водила до брда Гелерт, путописци су варош Табан називали српским Монмартром.

Власник највеће кафане у Табану, "Код златног јелена" био је будимски адвокат Сима Игњатовић, брат српског књижевника Јакова Игњатовића. Та кафана је била стециште српских интелектуалаца тог доба, почев од Симе Милутиновића Сарајлије, преко Вука Стефановића Караџића до Милована Видаковића. Од свих српских кафана у Будиму та кафана је до данас једино остала сачувана у Табану.

Варош Табан саградили су српски трговци и занатлије. Срби су у Будиму све до 1842. године имали своју самоуправу, своју администрацију,своје печате, своју школу, своју издавачку делатност и своја еснафска удружења.

Срби су били у Будиму и пре Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, када се велики број њих населио и у овај град. Српски деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, је као  савезник угарског краља Жигмунда, од њега, још у 15. веку, добио на поклон палату која је до данас сачувана у Будиму.

Према попису из 1715. године у Будиму је било укупно 1539 домова, од чега су 769 били српски, 701 немачки и 68 мађарских.

Путописци су забележили да се у Будиму српски језик могао чути на сваком кораку и да су чак паше које су столовале у овом граду говориле српски. За век и по колико је Будим био под турском управом, чак четворица паша су била из фамилије Соколовић, сви блиски рођаци Мехмед-паше Соколовића.

Улицама српске вароши Табан корачали су Никола Тесла, Јован Јовановић Змај и Лаза Костић, док су се школовали у Будиму, али и први српски, школовани композитор Корнелије Станковић који је рођен баш у
Табану.

Двадесетих година прошлог века будимпештански урбанисти желели су да подаре ново лице својој престоници и тада су порушили српску варош Табан, трврдећи да ће им она ружити то ново лице града.

Тридесетих година прошлог века преорано је српско гробље у Табану, а једину, преосталу српску цркву која је била симбол Табана, порушили су мађарски комунисти 1949. године у знак лојалности према Стаљину и његовој идеологији. Био је то њихов поклон Стаљину за његов 70. рођендан.

Године 1955. срушена је и палата будимских епископа у Табану. Данас је у Табану остало врло мало трагова који сведоче о вековном присуству Срба у краљевском граду Будиму.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије