Љубави проте Грујића

Пресуда из 1945. означила га је сарадником окупатора, удаљила са универзитета, и увела у велику материјалну оскудицу. А прота Грујић, академик, научник, доктор правних и филозофских наука, неуморни истраживач, сакупљач и чувар историјског блага српског народа, и пре, и током оба светска рата, која је преживео, предано је сведочио о човекољубљу. Спасавао је манастирске драгоцености, баштину, које су током другог светског рата, баш као и животи, олако багателисани.

Удовац, још од 1937. без потомства, сав предан науци, истраживањима и поучавању, умро је на Хвару, у 77. години. Било је то 1955.

Сахрањен је на Новом гробљу, поред супруге Милице, а 1992. земни остаци проте и његове супруге пренети су у манастир Гргетег, тамо где је и желео да почива – уз знамените српске историке - Илариона Руварца и Федора Никшића.

Иза њега је остало више од 270 библиографских јединица, не рачунајући одреднице – којих је око 500, које је урадио за Станојевићеву Народну енциклопедију.

Његова дела – проповеди, студије, почињу поново да се објављују тек од 1998. године и најзад, готово шест деценија по доношењу срамне пресуде универзитетског Суда части, прота је рехабилитован. Одлуком Вишег суда у Београду, 14. марта, 2014. поништена је нечовечна пресуда из 1945. године, и тако је, са много година закашњења, исправљена једна велика неправда. Нема никакве кривице професора Грујића, закључио је суд, као и да је све учињено из идеолошких и политичких разлога.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић