Крит – господар Медитерана

Од једног до другог краја Крита има око 260 километара, а да би се обишла само најзанимљивија и најзначајнија места на острву потребно је око месец дана. Углавном долазе Скандинавци, Изралеци, Немци, Французи, међутим најбројнији су гости из Енглеске. Утицај Египта, Османског царства и Венеције види се свуда, нарочито у Хањи, или како је још зову – критска краљица, јер је до 1972. године била главни град Крита. Изгледа да смо имали среће, јер смо посетили Хању баш када се одржава „Страта” – фестивал традиционалне народне грчке музике и игре.

Преносимо вам утиске и из Ретимна, туристичког центра у коме студира око 15.000 младих због чега је током целе године овде веома живо. У граду током сезоне има и два до три пута више гостију, него становника, па понекад, открили су нам, није баш лако постићи баланс између свакодневног живота и бављења туризмом.

На Криту, можда чак и више од плажа има манастира. Они су одиграли важну историјску улогу током борби за ослобођење острва, посебно након пада Крита под отоманску власт. Манастири су били револуционарни центри и једина места где су хришћани могли да нађу уточиште због чега су их Турци уништавали.

Крићани још увек живе једноставним животом у дивљим планинским областима, као и у долинама где се гаје виногради и плантаже поморанџи и другог јужног воћа. Маслине су овде попут злата - гаје се више од 4.000 година, а сваки становник годишње потроши око 30 литара маслиновог уља.

Сазнаћете и које животиње су заштићена врста на Криту, како овде изгледају зиме, али и по чему се Крићани разликују од осталих Грка.

Ауторка емисије: Ана Маринковић
Уредница серијала: Југослава Ђурица
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Монтажери: Љубомир Плављанић и Драгиша Ђокић