Градитељи и рушитељи Европе – Де Голов сан и кошмар Михаила Горбачова

Прича о њима је и нека врста кратке историје Европе 20. века. То је историја крвавих ратова, револуција, рушења и изградње, али и историја јаких личности. Британски историчар Јан Кершоу објавио је књигу о 12 државника који су стварали или рушили модерну Европу. Поставља и старо питање - да ли појединци стварају историју или би се она одиграла на сличан начин и без њих?

Шарл де Гол говорио је: "За мене Француска не може бити Француска без величине". Себи је доделио велику историјску улогу - да спаси Француску.

За разлику од ставова Де Гола немачки национални интереси могли су да буду остварени само у заједници европских земаља. Једна од фигура која се појавила после рата и утицала на послератну Западну Немачку био је Конрад Аденауер, канцелар који је 1952. одбио Стаљинов предлог о уједињењу Немачке, о стварању неутралне земље које не би била ни у једном војном савезу. Питање је како би се историја одиграла да је Аденауер прихватио Стаљинов предлог?

Јосиф Висарионович Стаљин био је један од најзаслужнијих што се на згради Рајхстага завијорила совјетска застава, али и један је од најзаслужнијих за изглед послератне Европе, нарочито источног дела, све до краја Хладног рата.

Совјетско царство постојало је све до 1991. године, завршено је у ери Михаила Горбачова. Кершоу га зове - рушитељ Совјетског савеза, градитељ нове Европе. Из угла запада он је велики државник, човек који је више него било код други био одговран за крај Хладног рата. Из угла бивших совјетских сателита он је неко ко их је ослободио полувековне доминације Москве. Из угла Руса, Горбачов је изгубио царство.

Шта је сваки од ових лидера донео својој земљи, а шта Европи, ко је рушитељ а ко градитељ, како данас стоје у колективној свести својих земљака и Европљана?

У емисији говоре: историчар Војислав Павловић, професор Правног факултета у пензији Борис Беговић, научни саветник Института друштвених наука Огњен Прибићевић и дипломата у пензији Владимир Вереш.

Аутор: Стеван Костић.