Читај ми!

Свуда прођи у Темерин дођи

Одакле год да кренете, Темерин је некако, увек успут.

Типично мало место које води ка великом граду - Новом Саду. У близини је и Бачки Јарак и Сириг. Али не љуте се Темеринчани, јер, кажу, да нема мањег, а необичнијег места од њиховог. У шали, кажу да имају и врлина и мана, али да једно не може нико да оспори - Баш овде у Темерину налази се најдужа улица у нашој земљи. Некада се звала Маршала Тита, а данас носи назив - Новосадска улица. Дуга је преко 12 километара. Броји преко 700 кућних бројева, па ако мислите да то и није тако много, прошетајте овом улицом. Грађани се надају да ће једног дана постати Темерински булевар, јер је, кажу, срце читавог места. У њој се одвија целокупан живот - ту су цркве, све важне институције, продавнице, кафићи, ресторани, паркови. Овај путни правац препознала је, кажу, и Марија Терезија.

Према попису становништва, почетком 18. века, мештани су се углавном бавили пољопривредом, сточарством и пчеларством. Осамдесетих година, две трећине прихода долазило је од индустрије. Само металопрерађивачки комплекс запошљавао је око 1.000 радника. Темерину се и данас, када је привреда у питању, има на чему позавидети. Велику шансу виде и у туризму, мада је лако бавити се туризмом поред великих језера, на Сави и Дунаву или Фрушкој гори. Али, хајде, кажу у шали, привуци и забави туристе у сред оранице. Међутим, имајуТемеринци свој адут - парк природе Јегричка, мочварно-барско подручје са стаништима бројних барских, водених и ливадских врста. Овде живе бројне заштићене врсте, због чега је и цело подручје добило велики национални и међународни значај. Јегричка протиче кроз четири општине – Бачку Паланку, Врбас, Темерин и Жабаљ. А највећа атракција је катамаран „Чигра” који носи назив по птици која је и заштитни знак Јегричке. Вожња је прави ужитак, мештани кажу на војвођански начин, јер се плови полако. Најлепше је у пролеће и лето, па очекивано тада има и највише посетилаца.

Посебно место у овом крају је дворац и то један од ретких који је сачуван у изворном облику. Зидине старе више од два века памте многе значајне догађаје, чланове чувених породица, занимљиве пролазнике. Данас је то средња школа "Лукијан Мушицки", коју похађа више од 400 ученика.

Људи су, ипак, оно по чему памтимо и места и догађаје. А они који прођу обалом Тисе, не могу, а да не примете мозаике које, у својој викендици, ствара Магдолна Клинец.

Ауторка: Ана Маринковић

Уредница: Југослава Ђурица

Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић

Монтажа: Драгиша Ђокић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво