Читај ми!

Звуци и кораци Србије

Потреба за песмом и игром стара је колико и човечанство. Музика је присутна у свакој култури и саставни је део живота.

Од севера до југа наше земље музика је била и остала оно што нас спаја. Уз њу се радује и плаче, слави и тугује, прославља и заборавља. Ову епизоду смо, управо зато, посветили онима који стварају нежне ноте и моћне тонове, онима који од заборава чувају песме и игре старе Србије и захваљујући којима и данас можемо да уживамо у богатству музичке традиције наше земље.

Легенда каже да је ветар био тај који је на сломљеној трсци одсвирао прву мелодију. Човек је затим само опонашао природу и тако је настала фрула - мајка свих инструмената и почетак и крај сваке приче о музици у Србији.

Срби су фрулу толико волели да су јој наденули бројна имена. Она је и свирала и свиројка и свиралче, и дудук и дудуче... На њој су свирали пастири, била је најбитнији гост на сваком народном празновању и окупљању, али готово и да није било песме у којој није водила главну реч.

Труба је у Србију стигла у војничком коферу средином 19. века. Примила се, препознала у народном мелосу и брзо многима постала омиљени инструмент. Од тада, па до данас, развила се као део традиције, део историје, део свих важних прослава, у ствари, постала је део наших живота.

Гусле су традиционални инструмент народа са ових простора. Први траг о њима оставили су Византинци још у првој половини 7. века. Гусле су одиграле пресудну улогу у историји српске епике, јер су управо гуслари, народни певачи, опевајући догађаје уз гусле бележили историју...

Корак који прати мелодију још једно је наше богатство. Нема лепшег призора од погледа на момке и девојке у разнобојним ношњама који опанцима расплићу плетенице традиције док корацима исписују неке нове странице историје. Ако је ово тачно, онда је Чајетина општина пуна богатих људи.

Када се види колико у Богатићу воле фолклор и уживају у игри и песми, не чуди сазнање да је ансамбл „Ђидо" један од најуспешнијих у нашој земљи. Славу овог краја разиграни Мачвани и Мачванке пронели су и широм света, јер је група путовала и доносила медаље из многих земља, а српска кола вила су се и расплитала по свим меридијанима, стигавши чак и до далеке Кине.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво