Хајдемо у планине

За потпуни одмор и уживање не морате ићи далеко од Београда. На нешто више од 100 километара од главног града Србије, јужно од Ваљева, планина Маљен место је питоме лепоте. Овде природа дарује и уљуљкује људе у своја нежна недра, а пространства, пре него претеће, делују драго и познато. А ако постоји центар те лепоте онда је то место које је постало синоним читаве ове планине. Јер, нико вам у Србији неће рећи да иде на Маљен, већ на - Дивчибаре!

Планина сунца - Копаоник... Са српског крова света указују се мрко сиви обриси планинске огрлице што се обавила око врата највеће планине Србије. Одушевљеном путописцу Феликсу Каницу кога су сељаци околних села довели на плато око Панчићевог врха једноставно су и неопозиво рекли: „Господине, са овог места се види цео свет!" Густа, раскошна, тамнозелена боја Копаоника лети, огрнула се белом зимском одеждом. Да ли због сребрног одблеска са иглица јела и смрча, или треперења сребрних искрица са површине снежних поља, свеједно, Копаоник је заслужено добио још један надимак - сребрна планина. У благодетима сунца овде се ужива више од 200 дана годишње.

Ако је Копаоник краљ зимског туризма Србије, онда је Златибор његов поносни млађи брат, принц који се из године у годину све више труди да се приближи, а помало и засени свог гордог планинског рођака. На моменте, у томе и успева! Јер, како за све оне који воле зиму и њене чаролије нема праве зиме без снега, тако за заљубљенике у зимске спортове нема зимовања без посете Златибору!

Златар се вољом природе нашао на југозападној страни чудесног планинског тројства које чине још Златибор и Тара. За меандре Увца сигурно сте чули... о њиховој лепоти последњих година много се прича, а стручњаци и заљубљеници, научници колико и обични задивљени посетиоци већ су их прогласили незваничним симболом српског туризма. Ипак, видети Увац зими, док моћно вијуга између белих литица, нешто је заиста посебно!

А, ако је зима „пролеће генијалних умова" како је то сматрао средњовековни писац и мислилац Петро Аретино, онда ће можда баш ово годишње доба донети нове мудрости и снагу да сачувамо оно што имамо и сви заједно кренемо напред.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељ: Петар Вујанић, Милош Ранчић
Монтажа: Немања Радић