Срби овде живе већ хиљаду година

У месту Свиница, које стражари на Гвозденим вратима Банатске односно Ђердапске клисуре, како је зову у Србији, Срби живе још од 1020. године. Они су се ту населили из јужне и Старе Србије и до данас су сачували свој архаични говор.

Највећи број Срба пристигао је у Банатску клисуру у 15. и 17. веку у великој сеоби под Арсенијем Чарнојевићем. Угарски краљ Матија Ковран, у свом писму упућеном папи, у мају 1483. године, каже да се у његово краљевство у последње четири године доселило око 200.000 Расцијана. Тако су Угри звали Србе, а у многим документима из средине 16. века Угри Банат називају Рашком.

Срби из Банатске клисуре су дуго били граничари у Аустроугарској монархији и били највећа брана хришћанства од Османлија.

Ратови, прогони, сеобе и деобе, вековима су пратили Србе са тог подручја. И поред свега они су до данас опстали у Банатској клисури. У општинама Соколовац, Белобрешка и Свиница они су и данас већинско становништво. Срби и даље живе у местима: Стара Молдава, Српска Пожежена, Љупкова, Радимна, Прњавор, и Мачевић. Од укупног броја Срба који данас живе у Румунији четвртина њих живи у Банатској клисури.

Та регија је изнедрила и неколико угледних Срба који су оставили траг у нашој историји.

Један од њих је Емилијан Јосимовић први професор архитектуре у Србији и први српски урбаниста који је још 1867. године урадио први урбанистички план старог језгра Београда од Калемегдана до Славије.

Јосимовић је рођен у Старој Молдави, а у месту Лесковица рођен је Раденко Станковић оснивач и професор Медицинског факултета у Беграду, сенатор и министар просвете, а у време владавине краља Александра Првог и краљевски намесник малолетног краља Петра Првог Карађорђевића.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић