Стари укуси Србије

Антрополози и социолози одавно су открили да је географија подручја кроз историју умногоме одређивала и начин исхране људи. Упркос променама које је донело савремено доба нешто од тог принципа видљиво је и данас, пре свега у старим рецептима и традиционалним јелима сваког краја.

Осим природним лепотама и великим културно-историјским богатством, западна Србија одвајкада се дичи и разноврсном трпезом коју последњих година откривају туристи из свих крајева света. У селима овог краја живи се спорије и мирније, а спас од заборава, на радост свих гостију, нашле су и воденице - ти древни домови и храмови брашна који ће једном творити хлеб - почетак и крај сваке приче о исхрани једног народа.

Бурна историјска дешавања у прошлости наше земље оставила су трага и на исхрани, па је српска кухиња данас прилично хетерогена. Етнолози кажу да се највише виде утицаји Византије тј. Медитерана, оријента и Аустроугарске. Али, немојте да вас ово завара! Баш као што вредни ученици по знању и мудрости често надмаше своје учитеље, тако су се и стари рецепти надограђивали и усавршавали генерацијама стварајући сет јединствених јела и укуса.

Од прављења пита, на југу Србије су направили уметност. И те пите могу бити разноразне - редане, сукане, развлачене, слатке и слане, прављене од сира, меса, јабука, боровница... Од свега што веште и маштовите руке домаћица замесе и умесе. А онда и не чуди што су и неке од најпознатијих манифестација краја посвећене управо овим специјалитетима.

Јастребац је шумовити див Балкана. Планина чудесних крајолика и шумских тишина већ деценијама заљубљенике у нетакнуте лепоте природе пуни посебном енергијом. Царство у коме царују небројене врсте животиња и лековитих биљака место је на коме може почети и једна потпуно нова прича - прича о здравој храни и исхрани заснованој на ономе што се може пронаћи у природи.

Поред оволиких сланих и слатких ђаконија и богатих трпеза којима се дичи Србија није чудо што је, из године у годину, све више манифестација које славе домаћу кухињу и старе специјалитете. Такве светковине пронаћи ћете у туристичкој понуди скоро сваког српског града и то - од јануара до децембра.

Гурмани се тако почетком године госте на Пршутијади, у фебруару на Кобасицијади, у марту на Сланинијади, а ту су и Гулашијада, Котлићијада, Штрудлијада, Јагњијада и скоро свака друга „јада" коју можете да замислите.

То да има нека веза између лепих успомена и добре хране и није нека тајна. Зато ово гастрономско путовање кроз Србију заправо и нема крај. Уместо завршетка, ту је позив - дођите да стварамо нове успомене. Добро нам дошли и - пријатно!

Уредник: Владимир Новаковић
Ауторка текста: Александра Богдановић
Сниматељ: Павле Танасијевић, Милош Ранчић
Монтажа: Немања Радић