Чудесна планина у срцу Црне Горе

Људи са тог подручја вековима су издизали своја стада на катуне на Лукавици који су опстали до данас. Један од њих је Бато Булатовић из Роваца, који већ шест деценија, од пролећа до првих снегова, са стоком борави на Лукавици.

Испод Великог Журима, највишег врха ове планине Бато је саградио кућу у којој борави са својом породицом. Он и његова три сина брину о стаду од преко 1.000 оваца, а уз то хране и 20 крава и исто толико коња и коза.

У позну јесен Батова породица се са катуна враћа са 700 кг кајмака и око три тоне сира.

„У моју кућу никада плата није ушла, нити неки други приход, осим овог", поносно говори Бато Булатовић који се ни у седмој деценији не одриче чобанског посла и катуна.

Његово четворо унучади од пролећа до јесени проводи време на катуну. Ту одрастају на исти начин како су одрастали њихови очеви и дедови, у додиру са природом, без савремених играчака, таблета и мобилних телефона и делују срећније и задовољније од већине деце која све то имају.

Живот на катуну подразумева одрицање од сваког комфора, јер је у тим планинским стаништима све је подређено двојици господара - сиру и кајмаку.

На катуну постоји строго одређена подела рада и тачно се зна које је планинка, ко чобанин, а ко задужен за мужу оваца и крава.

Осим обиља хране, планина Лукавица је богата и водом, као мало која планина у Црној Гори. Колико дана има у години толико има и извора на овој планини коју красе и два горска ока: Капетаново и Манито језеро.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић