Смедерево - У граду аласа и добрих домаћина

У свим великим причама, које су заиста важне, које остану са вама, које не избледе и које се отргну од заборава, људи су они који мењају њихов ток, обликују их и учине важним.

Они могу бити мали, наизглед ни по чему посебни, али тек када се осврнете дознате да су управо они ти који су обликовали и скројили једно време и место и учинили их значајним и великим. Неке људе историја заборави, скрајне и потисне на маргине сећања. Неке са правом обележи и златним словима запамти одакле су потекли и шта су чинили.

Управо ти мали и велики људи трајно су уписали својим вештим прстима, речима, рибарским мрежама и непоколебљивим сновима, Смедерево, град река, гвожђа и винове лозе, међу места у којима су сви увек добродошли и у која ћете увек пожелети да се вратите.

Омеђено Дунавом, Језавом и Великом Моравом, Смедерево своје горде средњовековне зидине огледа у моћним токовима река. Управо ту, на њиховим обалама Смедеревци чувају старе српске традиције, не допуштајући да време које неуморно тече избледи њихове боје и угаси им сјај.

Осим Дунава, у Смедереву се плави још нешто. Кроз читаву историју овог подручја наилазимо на писане трагове који сведоче о можда најплеменитијој међу традицијама - традицији узгајања грожђа. Историјски извори помињу да су винову лозу на ове просторе још у 3. веку донели Римљани. Према легенди, прве саднице у Смедереву је засадио цар Марко Аурелије Проб, а грожђе се од тада на овим просторима гаји непрекидно.

Име овог града у прошлости су широм света с поносом проносили многи познати Смедеревци. Данас броји преко 100 хиљада становника од којих сваки на свој начин доприноси његовом значају и тежи да га представи у што бољем светлу.

А да Смедерево остане расадник креативних људи који померају границе брину се запослени у 19 основних и шест средњих школа. Најстарија од њих уједно је и једна од најстаријих образовних установа у читавој Србији.

Постоје градови који вас на први поглед одушеве својом лепотом, пејзажима, погледом на планине и реке, стаситим дрвећем и другим красотама. Постоје градови чији се животи темеље на индустрији и каквим мање лепим делатностима и који јуре да некако надокнаде те недостатке. Смедерево је град изван тога, изван било каквих подела, изван описа, са свим својим лепотама, вредним домаћинима... град у коме када се нађете помислите - било би ово лепо место за живот.

Ако се икада обрете у овом граду пуном како очитих тако и скривених чуда, једно је сигурно - на сваком кораку бићете добродошли. За све оне који можда нису најсигурнији куда иду, увек ће постојати градови где ће се осећати као код куће. Такво је Смедерево, а такви су и његови људи. На крају, градови имају доста сличности са људима. И једни и други имају много прича за испричати и много призора за показати.

Аутор: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Текст читао: Драган Вучелић
Камера: Александар Ховјетски, Бранко Хрчек
Монтажа: Немања Радић