Читај ми!

Смедерево - Град о коме (не)знате много

Смедерево је древни град. Први пут се помиње у повељи цара Василија II из 1019. а по имену - Смедерево, у хрисовуљи кнеза Лазара из 1381. године, којом је владар ово, тада мало насеље, поклонио манастиру Раваници.

Када град тако дуго траје, он запамти многа тога, сачува легенде и исприча бројне приче. Оне најпопуларније познате су свима. Слава овог града, његове тврђаве, гвожђа, грожђа и многих Смедереваца који су својим достигнућима већ ушли у историју, знана је надалеко. Оне мање познате приче, али не и мање важне за историју града, памте истински познаваоци и заљубљеници у лепоте овог места.

На панорами града, као његов највећи симбол и тачка препознавања, доминира ауторитативна тврђава деспота Ђурђа Бранковића - место због кога је Смедерево понајвише и ушло у историју наше земље.

Смедерево је дом занимљивих и оригиналних људи, са околним селима Смедерево броји готово 110 хиљада становника. Житељи овде већ деценијама успешно спајају историју, традицију и савремено. Нема места које то боље илуструје од дома породице Поповић, смедеревских соколара.

Оно што је Бојана определило да се отисне у подухват узгоја соколова јесте љубав - љубав према брзини, слободи, али и историји овог краја. У том пројекту је већ више од две деценије, а своја знања радо дели. Каже да нарочито воли када млади показују интересовање и зато их позива да на њих пренесе своје вештине. Јер, управо је то начин да традиција опстане.

О раскошном, белом дворцу подигнутом у делу Смедерева који се данас зове Плавинац и Смедеревци не знају много. Здање које се последњих година често може видети на телевизији приликом државних посета и званичних догађаја, у овом граду било је помало тајанствено и скривено још од времена његовог првог власника.

Храст лужњак горостасно је дрво. Може да нарасте и до 40 метара и досегне обим око три метра. Биолози кажу да може да живи и до 800 година. Храстови у Шалинцу стари су од два до три века, а њихова бројност чини их правом реткошћу не само на подручју Србије, већ и на читавом Балкану.

Прошлост је неповратно оставила своје трагове на лицу Смедерева. Будућност ће то тек учинити. Зато Смедеревци понајбоље живе у садашњости - мирно, тихо, свесни лепоте и вредности која их окружује. Те лепоте последњих година знају да препознају и гости - домаћи и страни, стари и млади, они који само пролазе, и они који са намером долазе да посете њихов град. И једних и других све је више!

Јер, било да тражите славне локалитете и позната туристичка места, или су вам ипак дражи мали, скривени бисери на које вам могу указати само прави зналци, стара престоница деспота Ђурђа има понешто за свакога. И зато, крените - пословично „вазда отворено" Смедерево чека на вас!

Аутор: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Текст: читао: Драган Вучелић
Камера: Александар Ховјетски, Бранко Хрчек
Монтажа: Немања Радић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво