Горњи Милановац

Посматрајући овај град у океану дрвећа и растиња наш познати научник Јован Цвијић је одушевљено рекао како је Горњи Милановац „бели лабуд на зеленом језеру". Немаштовити статистичари га окарактерисаше као „најмлађу окружну варош у Србији". Важни хроничари као „колевку модерне српске државе".

А, имао је и друга имена. Прво му је судбину одредила река на чијој обали је настао. По њој, рођен је као Деспотовица, али га је за вјек и вјекова кнез Милош Обреновић крстио као Горњи Милановац... И беше то име које је овај град, снажно прихватио и уписао у историју.

Сећање на важне историјске догађаје данас у Такову чува неколико објеката - црква брвнара у којој су се, по предању, 1815. након подизања устанка, окупљени причестили и заклели на верност Милошу Обреновићу, али и Музеј Другог српског устанка.

Мало је у Србији насеља као што је Горњи Милановац. Овај градић се од свог оснивања развијао по урбанистичком плану направљеном још давне 1852. године и та уређеност види се и данас. Готово све његове улице секу се под правим углом и довољно су широке чак и за модерни саобраћај. У центру насеља налази се простран и лепо уређен трг и парк препун зеленила, а само срце града чини и црква Свете Тројице, још један траг династије Обреновић на овим просторима.

Занатлије у Србији памте и боље дане... У читавом горњомилановачком крају, од давнина познатом по вредним мајсторима, остао је само један ковач - Драгомир Петровић из Такова.

Није мали број оних који на пропутовању Ибарском магистралом од Горњег Милановца упамте само зелено брдашце на чијем врху стоји грађевина која подсећа на викиншки брод. Ова капија града, тако необичне архитектуре за срце Шумадије, заправо је Кућа српско-норвешког пријатељства и здање које крије невероватну причу о жртви, храбрости и другарству које не познаје границе. Кућа је заправо јединствени споменик изграђен у знак сећања на више од 4.000 Југословена који су Други светски рат провели у радним логорима широм Норвешке.

Неки би рекли да је Горњи Милановац узео помало од сваког и најбоље од свега. Смештен на додиру западне Србије, Груже и Поморавља, у југозападном делу Шумадије пригрлио је дарове планина - Рудника, Сувобора и Маљена, али и многобројних река и речица краја, смештајући своја 63 насеља у најлепши могући крајолик - тамо где ветрови милују, кише заливају, а годишња доба се преливају једно у друго без наглих промена и температурних шокова. И уопште, све је у Горњем Милановцу некако умерено, мирно, срдачно и топло.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текст: Александра Богдановић
Сниматељ: Милош Раонић, Александар Ховјетски
Монтажа: Немања Радић