Стара планина - на крову Србије

Други по висини масив наше земље и природна граница са Бугарском туристички је драгуљ који све више привлачи госте Источне Србије. Са њеног највишег врха, Миџора, са висине од 2.169 метара, можда се не виде „сва мора Балкана", како тврди легенда, али се пружа поглед на пашњаке, златоносне потоке, старе шуме, снежне стене. У ведро јутро поглед иде све до плавог Дунава.

Удаљена нешто више од 40 километара од Књажевца и загрљена долинама Височице, Белог и Трговишког Тимока, ова поносна дама позната је и као „лепотица међу српским планинама". Тај епитет последњих година и те како оправдава, нарочито током зимских месеци.

Иако стара, Стара планина заправо је млад скијашки центар. Високи врхови овде су готово пет месеци под снегом, па за љубитеље скијашких спортова у Србији последњих година нема зиме без посете Старој планини. Ако природа „омане" свих 13 километара стаза опремљено је системом за вештачко оснежавање, па посетиоци жељни зимских авантура више не зависе од временских услова.

С обзиром на своје природно-географске карактеристике Стара планина је 1997. проглашена парком природе. Све до данас представља највеће заштићено подручје у Србији са готово 1000 врста биљака и око 200 врста птица, 116 врста лептира и небројено речица, потока и токова чија лепота задивљује током свих годишњих доба.

Чак трећина свих водопада у Србији налази се на Старој планини, а један од најлепших - Бигар, постао је незаобилазна станица свих који долазе у ове крајеве. Водопад се налази на путу Књажевац-Пирот, у близини села Кална. Назив је добио према врсти подлоге у којој је поток усекао своје корито, а нарочиту атракцију представља неколико десетина каскадно поређаних језераца до којих се може доћи стазом коју је уредила туристичка организација Књажевца.

Туристички потенцијали Старе планине огромни су и прожимају све сегменте живота у овим крајевима. Живот у планини уме да буде суров, али и неописиво леп. Људи који овде опстају су хероји Србије који још увек брину о природи и знају да цене оно што само она може да пружи.
Стара планина, с правом названа „Кров Србије", њихов је дом и још увек ненарушена оаза мира, столетних шума, брзих река, високих водопада, моћних атова и још моћнијих људи.

А те лепоте, не могу се мењати ни за сва блага света.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељи: Александар Ховјетски, Петар Вујанић
Монтажа: Немања Радић