Кикинда је лепа варош

Место које је данас центар Севернобанатског округа, удаљено нешто више од 125 километара од Београда и мање од 100 километара од Новог Сада, има много тога да понуди онима који му дођу у посету. Пре свега, широке осмехе добрих домаћина, раскошну културу и јединствене туристичке знаменитости због којих заиста вреди обићи ове крајеве.

Кикинда је град велике историје и налази се на простору који је богат траговима старих и ишчезлих култура и цивилизација. Многобројни археолошки налази сведоче да су овде људи живели још у времену од пре седам хиљада година. Међутим , како су ови крајеви често сведочили бурним догађајима, тешким временима и различитим околностима, и континуитет тог трајања често је нарушаван и прекидан.

Данашњи назив града јавља се први пут на географској карти из 1718. као „Gross Kikinda" тј. „Велика Кикинда", али тада не обележава место, већ ненасељен простор-пустару. Неколико деценија касније на ове просторе долазе Срби, а убрзо и Немци, Мађари, Јевреји... Из тог периода кикиндски архив чува један прави историјски драгуљ какав ретко где може да се види - оригиналну повељу царице Марије Терезије.
Кикинђани су поносни на специфичности свога града. А - и треба да буду! На пример, да ли сте знали да се у Кикинди налази најлепша улица у Србији?! И то - званично!

Кикинда је данас дом за нешто више од 59 хиљада становника. Највише их живи у истоименом граду око ког је распоређено још девет мањих насељених места. Са лепим ушореним улицама које се секу под правим углом и пространим тргом у центру, Кикинда је права банатска дива ушушкана у моћну и бескрајну војвођанску равницу.

Кикинда је била, остала и јесте поносна банатска лепотица. Можда више није „Велика", али није се ни смањила. Напротив!

У срцима својих становника и свих оних који њену лепоту носе у души, постала је још већа! Расла је И развијала се у место достојно својих житеља, град у коме вреди живети и - крај у који је лепо изнова и изнова се враћати...

Уредник : Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељ : Александар Ховјетски, Милош Ранчић
Монтажа : Немања Радић