Инђија - Тако блиска, тако драга

Инђија, војвођанска лепотица смештена на јужним обронцима Фрушке горе, место је огромног туристичко-географског потенцијала, добрих домаћина, место дешавања значајних културних и других догађаја. То знате... А оно што о Инђији не знате, подједнако је занимљиво!

Остаци материјалне културе на овим просторима сведоче о насељености још у време Илира, Келта и наравно, Римљана. Међутим, о Инђији не постоје никакви писани подаци све до половине 15. века када се она спомиње као посед једне угарске племићке породице.

Једна од најстаријих сачуваних грађевина је инђијска црква Ваведења Пресвете Богородице. Овај православни храм је репрезентативна барокна грађевина изузетне архитектонске лепоте, велики историјски траг српског народа на овим просторима и важно духовно уточиште.

Развој Инђије уско је повезан са развојем железнице која је у ово место стигла 1883. године и то из два правца - Суботице и Загреба, а према Београду. Ово је малу варош поставило на раскрсницу два кључна балканска железничка тока, а одличну регионалну повезаност Инђија је задржала све до данашњих дана.

Инђија заузима површину од скоро 400 километара квадратних. Чини је 11 насеља у којима данас живи око 47 хиљада становника различитих националности. Највише је Срба, али ово је дом и за Хрвате, Мађаре, Словаке...

Данас, Културни центар представља једно од најпосећенијих места у читавом крају, а о томе колико значи житељима Инђије сведочи и велики број младих који свакодневно посећују ово место и учествују у пројектима који се овде организују - ликовним радионицама, изложбама, књижевним вечерима, биоскопским пројекцијама, као и великом броју манифестација.

На уласку у град из правца Новог Сада госте Инђије тако чека једна права оаза древне прошлости - Келтско село. Унутар високе, дрвене ограде која окружује комплекс сместило се читаво мало село, а најмлађи посетиоци, али и они нешто старији заљубљеници у прошлост, овде могу да науче како се израђивала келтска грнчарија, да дегустирају келтски хлеб, да се опробају у ткању, везу, изради цртежа од сламе, келтског накита, корпи од прућа...

И тако негде између прошлости и будућности, традиције и тежње за новим, реализованих планова и започетих снова, живи Инђија. Мало место које је управо захваљујући томе успело да сачува „оно нешто" - уживање у свакодневном, и животне радости које тако често недостају житељима великих градова.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељи: Петар Вујанић, Милош Ранчић
Монтажа: Немања Радић