Велика Плана - варош у загрљају културе и традиције

Назив Плана Велика одомаћио се почетком 19. века. У Географијско-статистичком речнику Србије, у издању из 1846. помиње га Јован Гавриловић.

У Старом Селу, на око 5 километара од центра Велике Плане, налази се црква брвнара вероватно најинтересантнијег имена у читавој Србији. Када је подигнута и посвећена Светом оцу Николају Мириклијском звала се једноставно - Великопланска, ипак, тај назив скоро да нико више ни не памти јер ју је народ „крстио" именом које све говори - Покајница.

Покајница данас представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. У лепо уређеном и одржаваном манастирском комплексу налази се и мали Завичајни музеј у ком туристи могу да виде етно поставку и материјал који детаљно објашњава историју Првог српског устанка и улогу коју је Карађорђе имао у њему.

Гајење грожђа у овим крајевима има дугу традицију. Захваљујући њој Велика Плана се неповратно уписала на карту српског винског туризма као незаобилазна дестинација свих љубитеља грожђа и производа од грожђа. На тој мапи виногорја златним словима уписано је и једно село - Крњево.

И, док се Крњево може похвалити грожђем и виновом лозом, Лозовик - највеће село Велике Плане, пригрлио је једну, мало другачију, али подједнако атрактивну традицију. Лозовик има свој хиподром. Захваљујући локалној самоуправи ентузијасти и заљубљеници у коњички спорт овде су добили ветар у леђа, па данас могу да се похвале да се на њиховом хиподрому надмећу грла из целе Србије.

Савремени путници жељни одмора и релаксације све чешће су у потрази за садржајем који у потпуности не налазе у великим градовима, у мањим срединама бисера старог начина живота и архитектуре још увек има. Недалеко од Велике Плане посетиоци тако могу да уђу у амбијент правог српског села с краја 19. века, етно село „Моравски конаци".

Прича о селима око Велике Плане тек чека да буде испричана. Јер свако од 12 сеоских насеља, колико их ова општина има, крије велики потенцијал, знаменитости и богатство о којем у остатку Србије тек понешто знају.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељи: Павле Танасијевић, Петар Вујанић
Монтажа: Немања Радић