Прокупље

Први пут Прокупље се помиње 1395. године у повељи кнегиње Милице. Нема прецизних података о томе, како се он до тада звао али већина историчара сматра да је за Римљане био Хамеум, за Византинце Комплос, а да су га Турци звали Урћуб. Некако с јесени, окупан златножутим бојама новембра, пружи се леп призор станице и пруге на којој је само један воз, који усамљен својом сиреном обавештава све да постоји, да је један али вредан и да је пруга у овом делу станице само његова.

Поносни су Прокупчани и на своја културно-уметничка друштава, највише на дечји и омладински ансамбл Абрашевић, који под тим именом постоји пуних 100 година. Од 1921. године до данас, велики број љубитеља фолклора и музике присутно је на сцени прокупачког Дома културе.

Као и сваке године с јесени оживе виногради. Култура винове лозе потиче од пре 9.000 година из подручја Мале Азије, Кавказа и Месопотамије а древно виноградарство југа Србије познато је још из доба Немањића. Најважнија врста грожђа у овом региону је Прокупац, аутохтона сорта која се најчешће гаји у јужним пределима Србије и којој Топлички Виногради враћају стари сјај.

Прокупље, које данас броји више од 30.000 становника, било је насељено још у каменом добу. Кроз њега су увек пролазили важни путни правци, па су многе цивилизације овде оставиле трага. О томе сведоче споменици у градском парку, који углавном припадају новијој историји и експонати у Народном музеју Топлице, са изузетном археолошком збирком предмета из више од сто налазишта, од праисторије до средњег века. Град је ризница историје и модерна варош у којој ће и намерник и случајни пролазник без сумње уживати.

Уредник: Владимир Новаковић
Сниматељ: Павле Танасковић
Монтажа: Немања Радић