Јагодина у срцу Моравске котлине

Јагодина се привила уз Велику Мораву, тамо где око средине тока највеће српске реке, око њеног мирног, равничарског воденог срца. То је онај део Србије где Морава широко крепи и храни средишњу родну жилу Моравске котлине у којој вековима разраста Јагодина. Захваљујући ћудима историјских и географских неминовности или случајности, Јагодина се обрела у топлом окружењу и сазвучју откуцаја три срца - Велике Мораве, Шумадије и Србије.

Од сеоцета у подножју Црвеног брега, за више од шест векова, израсла је у модеран српски град.

Први писани траг о Јагодини налазимо у разрешници коју је дворска канцеларија деспота Стефана Лазаревића дала Дубровчанину Живулину Станишићу по окончању његове царинске службе. Било је то 15. јула 1399. године. У том документу Јагодина се помиње као Јагодна.

Град је током историје у више наврата мењао име, па се поред осталог, звао Јагодња и Јаготна. До краја Другог светског рата носио је име Јагодина. По његовом окончању, 1946. године, добио је назив Светозарево, по социјалисти Светозару Марковићу. Коначно 1992. године, његови житељи референдумом су се изјаснили да се граду врати старо име Јагодина.

Чувала је Јагодина своју традицију, негује наслеђе и данас, па је Манастир Јошаница под заштитом државе као споменик културе од великог значаја, а чува се и обнавља стара јагодинска црква Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила, храм који је непосредно по ослобођењу од Турака подигао Милош Обреновић. Звоник овог храма подигнут је десетак година касније, по пројекту познатог архитекте Илкића.

Покретач индустрализације је свакако за Јагодину била производња ћуретине, а кретање на јагодинском тржишту формирало је њену цену на лондонској берзи. Данас је, у духу традиције, ћуран симбол града, а на Данима комедије у Јагодини најбољем глумцу додељује се "Златни ћуран".

Уредник: Владимир Новаковић
Сниматељ: Павле Танасковић, Александар Ховјетски
Монтажа: Немања Радић