Андрић и Нобел. Писмо из 1961.

Тог 26. октобра 1961. Андрић се враћао из своје уобичајене шетње, кад су га код куће сачекали новинари од којих је и сазнао важну вест. "За епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље", гласило је образложење Нобеловог комитета. Андрић је те године "победио" друге веома озбиљне кандидате, међу којима су били и Џон Стајнбек, Алберто Моравија, Грејем Грин, Лоренс Дарел...

"Иво Андрић је први наш писац који је пробио зид глувила који не постоји само око наше литературе. Он је омча око књижевности сваког малог народа. Андрић ју је прекинуо", записао је у честитки коју је међу првима лауреату упутио Оскар Давичо, оценивши да је Нобел за Андрића - знак да правда не побеђује само у биоскопу.

Вест о писцу романа "Травничка хроника" и "На Дрини ћуприја" убрзо је обишла свет, а већ током вечери Андрићев амерички издавач послао је телеграм у којем наводи да је цео тираж "Травничке хронике" распродат.

Честитке су стизале са свих меридијана. И свако ко је нешто значио у тадашњој држави пожурио је да се јави, писци из свих југословенских република, али је било упадљиво ћутање Мирослава Крлеже. Занимљиво, њега је, уз Андрића, још 1958. за Нобелову награду предложио Савез књижевника Југославије.

Шта је Нобелова награда за Иву Андрића значила за тадашњу државу и њену културу, а шта за пишчеву биографију?

Како је памтио дан када је у дворцу Белведере присуствовао потписивању приступања Југославије Тројном пакту? Зашто се 1941. вратио у Београд, у којем је током Другог светског рата написао своје велике романе, за које је у ствари награђем? Од издавача је тада тражио да не објављују његова дела док траје рат, говорећи да писац има право да се јавно појави "само у читуљи". Три велика романа објавио је тек по окончању рата, 1945.

Како је, после свих ових година, остао најчитанији наш писац?

Зашто га у земљи којој је даровао библиотеке (новчани износ Нобелове награде донирао је за библиотечки фонд БиХ) не само нису разумели, него су и погрешно тумачили његову књижевност? Колико су за Андрића важне Његошева и народна епска традиција? Како треба тумачити његов однос према југословенству? Да ли је био антиколонијалиста? Зашто је однос према Андрићу, како неки сматрају, "однос према самопоштовању"?

За Око магазин говоре: Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића, Владимир Пиштало, писац и управник Народне библиотеке Србије, Зоран Милутиновић, професор јужнословенских књижевности на Универзитету у Лондону, Михаел Мартенс, новиар и писац Андрићеве биографије, Тихомир Станић, драмски уметник.

Снмци из архиве телевизије Београд подсећају на прве реакције писца на награду, као и како је изгледао Андрићев боравак у Стокхолму.

Аутор емисије Драгана Игњић