Београд и Трећи свет

Ипак, тих година појавили су се лидери нових афричких држава које су напросто живеле идеју несврстаности. Те године биле су и „златно доба несврстаних", време када се ова група земаља ослободила страха да се назива трећим блоком, време када су несврстани постали покрет са својим органима, када су, како је то Запад говорио, „несврстани добили зубе".

Била је то и деценија у којој је Јосип Броз Тито имао највећи утицај на међународној сцени.

А тих година Југославија је, како говоре неки историчари, личила не буре. После Устава из 1974. било је све мање оних обруча који држе буре да се не распадне. Један обруч била је Титова личност, други је била спољна политика, али буре се све више раздвајало. А 1989. када је Београд организовао своју другу Kонференцију несврстаних, Југославија је, испоставиће се, већ била пред распадом. Конференцију несврстаних 1989. организоваће већ нефункционално Председништво СФРЈ. Скуп је био носталгични бег од унутрашње политике и у колективној свести остаће можда највише упамћен по Гадафију, камилама које је допремио у Београд, шатору који је поставио у резиденцији и телохранитељкама које су га чувале.

Све се то дешавало непосредно пре великих светских догађаја, догађаја који су неки означили као „крај историје". Ти догађаји довешће и до коначног краја Југославије, једног од оснивача Покрета несврстаних.

Други део документарне емисије о Покрету несврстаних говори о бици за превласт у Покрету између Јосипа Броза Тита и кубанског лидера Фидела Kастра, говори о Титу и Kисинџеру и њиховој трци за Нобела, о томе шта су Несврстани значили за Београд и како је београдски универзитет постао платформа за ширење „меке" моћи према Трећем свету и шта су југословенске фирме у тим бившим колонијама радиле другачије од западних компанија.

Kоначно, да ли је до данас Београд успео да уновчи ту моћ коју је ширио према Трећем свету, да ли су неки принципи Несврстаних трајно обликовали свест савременог српског човека и да ли су „преживели" као обележје спољне политике Београда све до данас?

У емисији говоре: Иван Ивањи, књижевник и преводилац, учесник Конференције у Хавани 1979. године, Павле Јевремовић, дипломата, учесник конференција у Хавани 1979. и Београду 1989. године, новинар Драган Бисенић, историчари Светозар Рајак, Јован Чавошки, Александар Животић, Мадхаван Палат, амбасадор у Београду (1985-1989) Лакан Мехоротра, Дубравка Секулић са Краљевског колеџа за уметност из Лондона, Абделрахим Кеирави, фронтмен београдског бенда "FC Apatride".

Аутор емисије: Стеван Kостић

Сниматељ: Сима Димитрић

Тонски сниматељ: Зоран Тарабановић

Монтажер: Бојан Филиповић
Продуцент: Стефан Радоњић
Новинари сарадници: Ђорђе Славковић и Игор Топаловић
Стручни консултанти: Драган Богетић и Драган Бисенић
Графички дизајн: Емануела Тасан Лукић
Реализатор: Весна Тадић

Музички уредник: Доброслав Предић