Духовно благо Србије, други део

Црквена звона оглашавају се позивом на молитву и на дужност свих генерација да чувају духовно благо свог народа расејано од југа до севера, од Немањића до свих потоњих духовника, ратника, витезова, неимара и подвижника.

Храм Св. Пантелејмона у Нишу први пут се помиње у животу Св. Симеона. Стефан Немања је око 1185. године на десној обали Нишаве, подигао велелепан храм и овде се сусретао са Фридрихом Барбаросом 1189. године.

У центру Ниша налази се монументално здање Саборног Храма чија је изградња почела 1856. године. По стилу градње и монументалности представља прекретницу у архитектури тога доба.

Црква Св. Димитрија је једнобродна грађевина са седам купола и кулом звонаром на западу. Припада споменицима Рашке школе и висока је 22 метра тако да се види са свих страна. Краси брдо изнад Косовске Митровице и поносно стоји паралелно са звечан кулом.

Неколико километара северно од Косовске Митровице, на левој обали Ибра, налази се манастир Бањска, задужбина српског краља Милутина. Манастир је грађен од 1312. до 1316. године.

Манастир Соколица окружен је албанским селима, а последња српска породица одселила се из овог краја још 1967. године. Овај светионик и драгуљ православља данас чувају снаге КФОРА. Чувен је по иконописачкој и фрескосликарској радионици коју са монахињама води мати Макарија, игуманија манастира.

Недалеко од ушћа Млаве у Дунав, на брду изнад Костолца, скоро један век стамено прима ударе ветрова и времена велелепно здање храма Св. Георгија.

Са дрвеног звоника старог више од четири стотине година, звук манастирског звона као да долази из небеског бескраја и пара копрену исконске тишине.

Уредник: Владимир Новаковић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажер: Немања Радић