уторак, 09. феб 2021, 21:00
Упитник
Филм "Дара из Јасеновца" Предрага Гаге Антонијевића, српски кандидат за Оскара, изазвао је велике реакције и у свету и у региону.
Након тврдње Џеја Веисберга у "Variety"-ју да је филм нескривена националистичка пропаганда која је објављена непосредно пред гласање за номинације за Златни глобус, у LA Times критичар наводи да је логор био за Јевреје, а "оно што епско дело варварства и сентименталности Предрага Антонијевића жели да исфорсира јесте да је уништавање Срба био стварни циљ и да су деца имала свој сопствени логор".
На опаску да је реч о танко прерушеној пропаганди, министарка културе Србије одговорила је да је реч о покушају оспоравања права да се говори о Јасеновцу као о месту страдања српског народа. Редитељ филма, Предраг Антонијевић, каже да то може да утиче на Академију, која у наредних 10 дана треба да гласа за најбољи међународни филм.
Прича прати период после усташко-немачке офанзиве, када је народ са Козаре одвођен у концентрационе логоре. Кроз судбину десетогодишње девојчице Даре, којој су мајка и брат убијени, и њене борбе за живот млађег брата, испричане су судбине хиљаде оних који усташка зверства нису преживели.
Каква је веза политике и културе, колико у филмовима има политизације, шта је уметничка вредност а шта јефтин трик за изазивање емоција... О томе у Упитнику говоре: Јелена Триван, директорка Службеног гласника и председница Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС), Предраг Марковић, историчар и Невена Даковић, професор Факултета драмских уметности.
Коментари