Пожаревац, други део

Сви путеви воде на исток Србије кроз његову капију. Као зраци сунца гранају се и шире ка Голупцу и Кладову, Великом Градишту и Неготину, Петровцу на Млави, Кучеву, Жабарима и Зајечару.

Пожаревац зато никада не затвара своје древне двери, бивајући предах и одредиште, средиште и полазиште, понекад само срдачно испружена рука у знак поздрава онима који су се упутили ка источним пространствима Србије.

Један такав краћи пут дужине десетак километара води до Костолца, општине у саставу града Пожаревца.

Као кастел, или утврђење, помиње се још у 12. веку, а именом Костолац у Повељи кнеза Лазара из 1380. године.

Енергетско срце Србије почело је да куца 1870. године када је Ђорђе Вајферт отворио рудник у Костолцу, а три године касније и у Кленовнику.

Од Вајферта до блока Б 3 термоелектране у Костолцу протекао је један и по век, а Костолац је израстао у модеран енергетски центар у којем је запослено три и по хиљаде радника.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић, Милош Ранчић
Монтажа: Немања Радић