Прибој, други део

Модрозелене воде плаховитог Лима извечери жубором успављују Нови и Стари Прибој, а јутром их весело позивају да стисну један другом руку у сусрет сваком боговетном дану. Лим је њихова нераскидива водена веза, њихов загрљај и њихова опомена да се два пута не може у исти брзак Лима, да све тече од свога почетка ка своме крају.

А почетак овог воденог тока је Плавско језеро. Из њега се рађа Лим и после двеста двадесет километара, код Вишеграда, буди Дрину и онако сањив, немиран и бистроок даје јој нову снагу.

Недалеко од Прибоја, настојећи да их не узнемиримо, присуствујемо сусрету два стара друга, Увца и Лима. Увац тече границом Србије и Републике Српске. Неколико километара узводно од Прибоја, дочекује га и прима у своје окриље Лим. Мрке воде Увца утапају се у модрозелену матицу Лима и тако заједно крећу на сусрет са Дрином. Два весела момка хрле, талас по талас, једној дами правећи јој друштво до Саве.

На десној обали Лима, на михољском сунцу, као стари мачор, жмирка и сањари Стари Прибој. Овај део града током 19. века насељавале су имућне трговачке породице градећи куће по европским стандардима.

Најстарија очувана кућа, подигнута 1870. године, кућа је породице Јевђевић из које је потекао светски признат хидролог и научник Вујица Јевђевић. Недавно је обновљена и помоћна кућа ове породице и сада је дом многим истраживачима, културним сусретима и манифестацијама.

У срцу Старог Прибоја подигнута је 1932. године и лепа црква Светог цара Лазара.

Прибој је град поезије. Идуће године биће пола века од првих Лимских вечери поезије. Од тада град походе и стихове казују многи наши угледни песници.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажер: Немања Радић