недеља, 10.01.2010, 14:05 -> 16:55
Време је за бебе
Ватромет радости и суза
Ваљевски подстанари Гизела (30) и Зоран Митровић (30) у недељу, 27. септембра 2009. године, са ватрометом радости и кишом суза дочекали су рађање њихове ћерке Анђеле. Радовали су се не само родитељи, већ и деде и бабе, прабабе и прадеде.
Рађање Анђеле, ћерке првенице, унуке и праунуке, потиснуло је у заборав несрећни крај претходне Гизелине трудноће.
Гизела и Зоран су у браку три године. Упознали су се путем Интернета. Гизела је у том тренутку живела у Кикинди, а Зоран у Ваљеву. После четвртог сусрета кренули се на венчање. Мада потиче из католичке породице, Гизела је крштена и венчана у ваљевској православној цркви Свети Марко. И слатка Анђела крштена је у цркви, на Светог Архангела, који је и породична слава Митровића.
Гизела и Зоран се иначе баве занимањима за које се нису школовали. Гизела је у Кикинди, свом родном граду, стекла диплому прехрамбеног техничара, одсек пекарство. Ипак у пекару није ушла, већ је пуну деценију радила као дадиља и подигла деветоро туђе деце. Зоран, уместо изученог аутомеханичарског заната, већ девет година вешто барата шпаклом и молерише зидове и фасаде. Тако је малу Анђелу дочекао амбијент који је осмислила њена мајка, а реализовао њен тата.
Режисер је Мирослав Живановић, а продуцент Небојша-Неле Гарић.
Време је за бебе
Autor:
Небојша Гарић Ненад Огњеновић Мирослав Петковић
Док Србијом кружи феномен недовољног рађања у њој живе и брачни парови који поштују култ потомства и који без страха и са много љубави прихватају обавезу да буду очеви и мајке. [ детаљније ]
.jpg "Магазин Србија на вези")
Коментари