субота, 17. окт 2020, 18:26
Херцеговачка презимена
Презимена се код Срба јављају у 11. веку, а већина српских презимена установљена је између 12. и 16. века. Као обавезан вид идентификације презимена су у Србији уведена тек 1851. године уредбом кнеза Александра Карађорђевића.
Међу више хиљада презимена која се јављају у српском народу, најнеобичнија су она која носе Херцеговци. Готово половина њихових презимена не завршава се суфиксом -ић већ разним другим наставцима као што су :-ав, -ов, -ја, -ељ, тако да само на суфикс -ељ постоје презимена као што су: Шешељ, Гудељ, Антељ, Пецељ итд.
Данас у Херацеговини можете срести људе који се презивају Битанга, Ждеро, Зликовац, Гузина, Зломислић, Гаће и Карагаће, Кураица, али и Самарџија, Кујунџија, Обућина, Шегрт итд. Ко је, када и зашто Херцеговцима надевао таква презимена сазнаћете у новом издању Квадратуре круга.
Водимо вас и у Доњу Локошницу која се у ово доба сва црвени од паприка. Готово да нема куће у том лесковачком селу која није окићена црвеном, зачинском паприком. Ова аутохтона сорта се у Локошници узгаја вековима и има много већу вредност аста од већине зачинских паприка у свету.
Уредник емисије: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић
Квадратура круга
Autor:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
_620.jpg "Сабља")
Коментари