Неготин, град равница и пивница

За назив овог лепог града на крајњем истоку Србије, у Неготинској низији, везане су и друге легенде, више занимљиве него, као и ова с почетка наше приче, веродостојне.

Неготин се развио у Неготинској крајини која је природни мост између Влашке низије и Балкана, на тромђи Србије, Румуније и Бугарске. У залеђу Ђердапа, окружен са једне стране планином Мироч, Црним Врхом и Дели Јованом а са друге Дунавом.

Овде Србија силази на обале Дунава. Надморска висина Неготина је само 45 метара.

Град се опружио дуж Дунава који своје воде ваља десетак километара источно од насеља. Са околних брда Видровац, Бадњево и Братујевац црвене се кровови зароњени у зелена житна пространства Неготинске крајине.

Слојеви времена и дух града назиру се на главном тргу оивиченом гиздавим архитектотнским лепотицама и монументалном црквом Свете Тројице. Овде се згуснула архитектонска раскош и лепота Неготина.

Дуж главне градске променаде знаци новог времена, начичкани кафићи и ресторани. На ободу парка, на коњу, поносно стражари Хајдук-Вељко Петровић. Нешто даље на север, у светлости се купа споменик Ђорђу Станојевићу, Неготинцу који је граду и Србији подарио светлост. Неготинци су подигли споменик и храбрим ратницима у балканским и Првом светском рату.

У овој лепој и питомој низији људи су се кућили од давнина. На 25 километара од Неготина, на археолошком локалитету Шаркамен, пронађени су остаци монументалног меморијално-резиденцијалног комплекса Гаја Валерија Максимилијана Даје.

Аутор: Владимир Новаковић
Текст: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић