петак, 12. јун 2020, 13:05
Зајечар - један и јединствен
Два Тимока творе трећи, који се код саставка спаја са четвртим, и заједно, као пети, Велики Тимок, иду у сусрет господару свих вода на овим просторима, Дунаву силном.
Тимок што се увио као црна змија, правећи седам меандара, зове се Црни. Онај други коме је водено чело бело, зове се Бели.
Тимока се свило и улило пет а Зајечар је остао један и јединствен. По красној архитектури свог урбаног језгра, по узаврелој, славној историји, по траговима и споменицима који о њој сведоче.
По својим зеленим, снажним плућима, оближњој Краљевици. По палати божанске Ромуле, мајке римског цара Галерија, Феликс Ромулијани. По топлим водама које су, идући за људима, сишле из римских терми у дубине испод Црног Тимока, у Гамзиградској бањи. По многим воденим жилама које су се преплеле испод града да би му грејале и хладиле древна леђа и повремено избијале на површину шумећи кроз више од четрдесет чесама.
Урбано срце тимочких водених токова, град на истоку Србије, настао је и развио се у котлини коју окружују лукови Карпатских и Балканских планина.
У Зајечар се стиже из срца Србије, а из Зајечара се може пут Бугарске, преко Куле ка Видину, и ка Румунији преко Кладова. Један пут води на југ, преко Књажевца до Ниша. Иако ње тик уз ауто-пут, Зајечар је на раскршћу путева.
Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Предраг Живковић
Монтажа: Немања Радић
Коментари