Прокупље - средиште историје и напретка

Његово је утврђење на темену Хисара, његова је кула крај Топлице и црква у подграђу, по њему је названа главна градска улица. Стари Југ Богдан и његових девет синова, као девет бисерних кругова, централни су део градског грба. А једно село у близини Прокупља названо је Југбогдановац.

Турски историчар Нешри пише да је у бици на Косову учествовао и топлички војвода, утицајна личност и саветник кнеза Лазара. Историји је познат и по томе што се помиње у повељи кнегиње Милице, као један од велможа Топлице. Могуће је да је сећање на њега основа за легенду о Југ Богдану.

Није потврђено да су косовски јунаци Косанчић Иван и његов побратим Топлица Милан историјске личности или су само део народног предања. Извесно је да је деспот Иваниш имао имање крај реке Косанице, десне притоке Топлице, а Милан Топлица је газдовао имањем у околини прокупачког села Виче. Много је топонима у Топлици који су везани за косовски бој. По предању, српска војска је на путу за Косово, предахнула и вечерала у селу Трпезе. У Прокупљу су одлучили да један од симбола града, Југ Богданово утврђење на Хисару, обнове и заштите.

Река Tоплица са обронака Kопаоника, силази у крајеве који су по њој добили име и код Хисара застане, као да се премишља којим ће путем до Јужне Мораве. Ћудљиво, уместо напред, крене да обилази и обавија брдо, грејући му леђа а затим, после неколико километара, као да се покајала, враћа се близу места на којем је застала и мирно наставља пут Ниша и Јужне Мораве. Уинат законима природе, уместо да пређе тих неколико стотина метара напред, грли се и нерадо опрашта са братом Хисаром.

Истраживања на археолошком налазишту Плочник, које је отркивено 1927. године, показала су да је овај крај био насељен и у време неолита. Богатство материјалне културе навело је Милутина Гарашанина да млађу фазу винчанске културе назове Винча, Плочник.

Оно што локалитет Плочник чини посебним је педесетак бакарних предмета који су овде пронађени и који сведоче о томе да су становници древног Плочника на размеђи шестог и петог миленијума пре нове ере савладали технологију прераде бакарне руде. Овде је започело метално доба које и данас траје.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажер: Немња Радић